NA MLIJEČNOM PUTU

Novi film Emira Kusturice NA MLIJEČNOM PUTU u vreme izlaska “otpisan” je kao kompilacija njegovih najvećih hitova, tema, interesovanja i uzora, ali i konkretnih elemenata iz ranije kanonizovanog imaginarijuma. U određenom smislu, ta definicija stoji. Međutim, NA MLIJEČNOM PUTU je i mnogo više od toga. Ovo je Emir Kusturica u jednom potpuno novom ključu u kome reinterpretira ono staro, ali na fundamentalnom nivou otkriva i neke nove stvari, kako na nivou rediteljskog izraza, tako i na nivou žanrovskog konteksta u koji se postavlja.

NA MLIJEČNOM PUTU bi se u jednoj rečenici mogao definisati kao ŽIVOT JE ČUDO koji funkcioniše. Čitav niz elemenata sprečio je ŽIVOT JE ČUDO da bude kanonski film Emira Kusturice iako je imao sve predispozicije za to. Za početak glavnu mušku ulogu je igrao Slavko Štimac koji već tada nije mogao da iznese tako zahtevan film, a Nataša Šolak je bila otkriće u tom filmu ali sa Štimcem nije bila sasvim kompatibilna. Kusturica je zatim film preopteretio raznim digresijama i film je povremeno delovao nesigurno, kao da neku fundamentalnu nespremnost reditelja na finalne odluke i nepoverenje u materijal nadoknađuje senzacijama. Konačno, to je bilo film koji je Kusturica radio bez Vilka Filača, Gorana Bregovića i Miljena Kljakovića Kreke i taj gubitak se osećao, naročito u domenu muzike.

ŽIVOT JE ČUDO ipak na svom suštinskom nivou prati Kusturičinu najuspešniju mustru - reč je o jednostavnoj melodrami smeštenoj u usbudljive okolnosti gde se potentna osnovna situacija nadograđuje raznim slojevima Kusturičnog izraza i metatekstualnosti. Ipak, iz navedenih razloga, to sve nije profunkcionisalo.

Jedan deo problem tog filma proisticao je i iz njegovog “povratničkog” karaktera, Kusturica je tada već neko vreme odsustvovao sa scene i u filmu se oslonio i na poneke nove glumce, neke koji su stasavali u tužim filmovima, bilo da je to Dragojević (Trivalić, Kojo) bilo Golubović (Vuk Kostić).

ZAVET koji je usledio brzo posle toga bio je pad u kome su se svi narečeni problemi osetili, s tim što je to bio film koji nije u dovoljnoj meri bio oslonjen na Kusturičinu dokazanu mustru jer nije imao “istorijsku” dimenziju. Ali, u tom filmu Kusturica formira svoj bandwagon mokrogorskih narurščika i bećara koji će u MLIJEČNOM PUTU dostići svoj zenit.

Istovremeno, u pogledu osnovne glumačke ekipe u MLIJEČNOM PUTU, Kusturica pravi neke radikalne rezove. Tu je Monica Bellucci, internacionalna zvezda, tu je Sloboda Mićalović koja je rekontekstualizovana, izvučena iz Šotrinih produkcija i uvedena u nešto novo i konačno, tu je sam Kusturica kao glavni glumac. Svaka od ovih odluka je bila rizik i svaka od njih se isplatila.

Sloboda Mićalovć je talentovana glumica i sada je to konačno pokazala na najvećoj sceni dostupnoj našem glumcu. Sličnu priliku dobila je Katarina Radivojević u ČARLSTONU ZA OGNJENKU, filmu čija se senka nadvija i na ZAVET na nivou osnovnog zapleta, i na MLIJEČNI PUT kad je reč o završnoj sceni. Slično je sada dobila i Sloboda, ulogu u kojoj je u ambicioznom filmu pokazala da je mnogo više od onoga što se zahtevalo kod Šotre. U tom smislu ona je sigurno najveći dobitnik u ovom filmu.

Monica Bellucci je globalna zvezda i u ovom filmu je relativno prihvatljivo smeštena u bosanski kontekst, pre svega u pogledu toga otkud tamo Italijanka i sl. Međutim, uloga koju je odigrala u ovom filmu spada u red u najozbiljnijih i najzahtevnijih koje je do sada odigrala a za nju se i pored imidža seks simbola itd. ne može reći da nije igrala supstancijalne likove u raznim filmovima. Romansa odraslih ljudi koju ona sprovodi sa Kusturicom je novi vid izazova, kao i snalaženje u bajkovitom survival trileru u koji se MLIJEČNI PUT postepeno transformiše.

Konačno, tu je sam Kusturica koji je odličan u glavnoj ulozi. Koristeći vojni durbin koji podseća na rediteljski zuher, on svemu naravno daje i meta-nivo, međutim ovo je jedna dobro odigrana uloga. Mi naravno znamo da Kusturica poslednjih godina često glumi, tu nema tajni, i da je prilično dobar, međutim ovo je na više nivoa pravi potez. Prvo, dobro je odigrao ulogu - drugo - ko bi tu ulogu mogao da igra? Nijedan naš glumac nema internacionalnu prepoznatljivost tog nivoa, a strani glumac u ulozi Srbina bi uz Monicu već bio previše. Dakle, ovo je i kreativno ali i komercijalno promišljen potez.

Film možemo jasno podeliti na dva dela. Prvi deo filma je Kusturičin ROAD WARRIOR - dakle pokušaj da se iz drugog puta dobro uradi film kojim nije zadovoljan, u ovom slučaju to je ŽIVOT JE ČUDO. Prva polovina je barokni špageti vestern smešten u zaraćenu Bosnu, sa izrazito neutralnim stavom prema učesnicima sukoba izuzev detalja da su džihadisti obezglavili oca glavnog junaka. U tom baroknom špageti vesternu, film ponajviše zavisi od gledaočevog afiniteta prema Kusturičinoj poetici međutim za razliku od ŽIVOT JE ČUDO film ima potpuno jasnu ideju kuda se kreće, ima harizmatične glumce i na kraju krajeva ako bismo razgovarali šta bi možda moglo biti višak verovatno se ne bismo složili.

Drugi deo filma je međutim segment u kome Kusturica briljira. Moja teorija o preplitanju Millera i Kusturice je poznata i taj drugi deo postaje i u bukvalnom smislu njegov ROAD WARRIOR u postavci i emotivnom impaktu, a FURY ROAD u pogledu realizacije.

Naime, drugi deo je mešavina akcionog filma i bajke u kome glavni junaci beže od potere. I tu film postaje mešavina survival trilera, kusturicijanskog baroknog izraza u punom ederlezi zanosu i slovenske bajke. To je nesporno najmoćniji deo filma u kome se naravno svi viškovi motiva eliminišu i rediteljski izraz dostiže svoj zenit.

Kusturica je reditelj-velemajstor i voleli mi ili ne ono na šta “troši” svoj dar, njegov rukopis je ozbiljan, i snažan. Sposobnost da se na takav način poigrava žanrovima i da proniče u “filmičnost” situacija i prizora, ljudi i rekvizite, praktično nema premca. Nekada to radi njemu na štetu, u ovom filmu mu mahom radi u korist.

To što MLIJEČNI PUT nije nagrađen u Veneciji i što nije prikazan u Kanu više govori o trenutnom raspoloženju tih festivala nego o samom filmu. Uostalom u Kanu je pobedila ravasijevska televizijska drama Kena Loacha a u Veneciji četvoročasovno iživljavanje Lava Diaza, filipinskog šamana kome po poznavanje filma pod B. Činjenica da smo 2016. bili u sezoni kada se nagrađuju filmovi ljudi koji ne znaju ništa o filmu i podilazi publici koja je zalutala u bioskop bila je zla kob ovog filma. Uostalom, odličan Audiardov filma DHEEPAN je dobio Kan koliko godinu dana ranije. Dakle, nade ima.

Međutim, u srećna vremena, filmovi Emira Kusturice su imali jak repertoarrski rezultat i MLIJEČNI PUT ima sve predispozicije za to. U Rusiji je napravio skromnih dvestotinak hiljada dolara, u Portugaliji četvrt od toga, ali bio bi skandal ako ne bude razvalio u Srbiji.

Imamo srpski film koji je po glumačkoj podeli bez presedana, sa najvećom srpskom i najvećom evropskom zvezdom, sa temom koja nam je bliska i zanimljiva i sa autorskim rukopisom koji bi naša publika trebalo da ceni, ovo je prototipski “ozbiljan film koji komunicira” a po tome smo kroz istoriju prevashodno bili poznati.

Stoga, Kusturica bi svoju novu etapu mogao da ostvari kao komercijalni reditelj, naime njegova poetika jeste metatekstualna ali je isključivo bazirana na stvarima koje se gledaju “u bioskopu”. i po tome je on unikat među savremenim festivalskim velikanima. Jako ću se razočarati ako MLIJEČNI PUT ne postigne značajan rezultat na našim blagajnama, između ostalog jer bi to bio zabrinjavajući signal da se čak ni film sa objektivno velikim interesovanjem javnosti ne može kapitalizovat i i da je nastupilo vreme premontiranih serija. 

Uprkos snažnoj refleksiji doživljaja iz devedesetih u ovom filmu Kusturica pokazuje ono što videli kod Dragojevića u ATOMSKOM ZDESNA. Naime, pokazao je da je izašao iz lavirinta priče o tome ko je prvi počeo i konačno akcentovao međunarodnu zajednicu kao ključni problem u konfliktima. Međutim, Kusturica je problematizovao pitanje komunizma onda kada je trebalo tako da nije upao u fazu jeftinog levičarenja koje je u našem regiona zamenilo antisrpstvo kao glavnu ulaznicu za afirmaciju. 

Kusturica je i u filmu ŽIVOT JE ČUDO pokazao da je dosta iznad naše situacije, iako to nije bio pun pogodak. Onda je valjda svakom pametnom čoveku SLUMDOG MILLIONAIRE dokazao koliko su miskoncepcije o Kusturici koštale naš film. MLIJEČNI PUT je paradoksalno ne samo “najameričkiji” film u Kusturičinom opusu po pročišćenosti motiva već je istovremeno “najameričkiji” i po sugestivnosti ideološkog ključa. Pored jasnih likova i priče, Kusturica opet i najhrabrije i najotvorenije govori šta misli, voleli to ili ne.

* * * 1/2 / * * * *