Pogledao sam TISZTA SZIVVEL Attile Tilla, izuzetno zanimljiv mađarski pokušaj da se snimi ekscentrični krimić na tragu Matthew Vaughna i Nicolasa Windinga Refna. Till u većem delu filma radi sve kako treba ali onda na nekoliko mesta pravi greške koje se na kraju ispostavljaju kao fatalne. Ne fatalne da u potpunosti obezvrede sve što je do tada izgradio, ali dovoljno ozbiljne da sve to jako devalviraju.
Attila Till nudi inovaciju u tome što je banda plaćenih ubica u njegovom filmu sačinjena od invalida koji jednim delom svoje nedostatke koriste kao prednost u borbi. Glavni junak je bivši vatrogasac u kolicima koji okuplja dvojicu autsajdera iz rehabilitacionog centra i sa njima se organizuje da nastavi sa radom za srpskog mafijaškog bosa visoke svireposti.
Till je snimio maštovit i vizuelno sugestivan film, kadriranje stvar dobru kombinaciju naturalizma i “povišenog realizma”, ali onda u nekoliko navrata kreće da iskače iz koloseka koji je sam zadao da bi u samom finišu proverbijalno “sebi pucao u noge”.
Završni preokret kvari dosta ali ne obezvređuje sve ono što je dotle u filmu bilo dobro. Međutim, svakako da dovodi u sumnju samog Attilu Tilla kao apsolutnog autora ovog filma i njegov autorski kredo.
Ovaj film će sasvim sigurno imati veliku budućnost na art house sceni, međutim, ne bi me čudilo da uskoro čujemo i za njegov holivudski rimejk.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment