Pogledao sam PERICLE IL NERO Stefana Mordinija, ekranizaciju romana Giuseppea Ferrandina. Ovaj bizarni krimić počinje maltene takashimiikeovski da bi potom prešao u domen melodrame koja uvek zadržava izvesnu dimenziju bizarnosti ali isto tako odudara od onoga kako se otvara film. Možemo slobodno reći da su Ferrandinove vizije dosta snažne i da prelazak iz jedne u drugu umnogome liči na prelazak iz filma u film.
Mordinijev rediteljski koncept je dosta sveden, jednostavan i žanrovski dosta neutralan. Vrlo je zanimljivo da su među producentima filma Braća Dardenne iako ovaj naslov nema puno veze sa njihovim "suvim" realizmom. Faktor evropske koprodukcije je umnogome oslabio utisak filma jer kretanja između Italije, Belgije i Francuske nisu do kraja uverljiva.
Da je Mordinijev rediteljski koncept konkretniju u bilo kom smeru, film bi svakako bio efektniji i imao bi jasniji fokus. Ovako ostaje tek zanimljiv i blago ekscentričan ali i sa nekoliko deonica koje vuku u pravcu italijanskog televizijskog filma.
* * 1/2 / * * * *
Mordinijev rediteljski koncept je dosta sveden, jednostavan i žanrovski dosta neutralan. Vrlo je zanimljivo da su među producentima filma Braća Dardenne iako ovaj naslov nema puno veze sa njihovim "suvim" realizmom. Faktor evropske koprodukcije je umnogome oslabio utisak filma jer kretanja između Italije, Belgije i Francuske nisu do kraja uverljiva.
Da je Mordinijev rediteljski koncept konkretniju u bilo kom smeru, film bi svakako bio efektniji i imao bi jasniji fokus. Ovako ostaje tek zanimljiv i blago ekscentričan ali i sa nekoliko deonica koje vuku u pravcu italijanskog televizijskog filma.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment