Pogledao sam POD GLADINO, novi film Klemena Dvornika. Njegov debi KRUHA IN IGER, snimljen za RTV Slovenije bio je odčian, duhovit televizijski film koji je uspeo da prevaziđe osnovnu televizijsku funkciju i završio je u bioskopima. Ako tome dodamo web-seriju PREPISANI koja je bila aktuelna u to vreme, Dvornik je delovao kao jedan od najperspektivnijih slovenačkih reditelja.
Dugo se čekao njegov drugi film i ponovo je snimljen u televizijskooj produkciji, iako nema sumnje da je po nivou realizacije i ambiciji, reč o ostvarenju za koje bi se moglo naći mesto na bioskopskom repertoaru. Dvornik je snimio ekranizaciju poznatog romana CIMRE Maje Novak, kriminalističku priču sa jakim melodramskim motivima o dva povezana ubistva za koje je osumnjičena jedna žena čija je najbolja drugarica advokat a advokaticin brat je inspektor koji istražžuje ubistvo. Ovo prepričavanje krije ključni, mada ne i jedini problem ovog filma. Naime, reč je o preteranoj povezanosti među likovima koja vrlo često čak i samim junacima filma postaje problematična, čak i oni razgovaraju o tome, a možemo lako pretpostaviti koliko to smeta gledaocima.
Nažalost, nisam čitao roman pa ne mogu da procenim da li se taj problem preneo iz proze, ali ono što je jasno jeste da Dvornik i scenaristkija Barbara Zemljič ne uspevaju da to kapitalizuju. Iz ovakve povezaosti junaka mogle su se izvući neke zanimljive stvari, neki uvidi u funkcionisanje "društva niske anonimnosti", o maloj sredini u kojoj svi imaju veze jedni s drugima, ali ta poenta izmiče filmu. zatim, ovaj film je mogao imati jednu autentičnu dimenziju - junakinju optuženu za ubistvo koju niko ne pokušava da okrivi već svi pokušavaju da joj pomognu. U tome POD GLADINO delimično uspeva, ali opet ni to nije izbačeno u prvi plan.
POD GLADINO čudno balansira između melodrame oko ubistva i whodunita koji je po senzibilitetu blizak Nordic Noiru, i onda na kraju ne razrađuje ni jedan od ta dva pristupa. Nika Rozman i Nina Ivanišin u glavnim ulogama nisu na onoliko visokom nivou koliko materijal zahteva, ali ključni problemi su ipak vezani za scenario.
Dvornikova realizacija je solidna, mada se ne ističe naročito. Nekoliko lokacija deluju neuverljivo, i to dva ključna stana, čime paradoksalno i glavne likove čine "izmeštenim" i lišenim balansa.
Imajući u vidu da je film sniman "filmski" i ambiciozno, on umnogome prevazilazi ono što bi se očekivalo od televizijskog filma. Zato mislim da na televiziji itekako može da se dobro plasira. Ipak, u odnosu na KRUHA IN IGER, ovo je korak nazad. Dvornik se sudeći po ovom filmu ne razvija na način kako bi trebalo.
* * / * * * *
Dugo se čekao njegov drugi film i ponovo je snimljen u televizijskooj produkciji, iako nema sumnje da je po nivou realizacije i ambiciji, reč o ostvarenju za koje bi se moglo naći mesto na bioskopskom repertoaru. Dvornik je snimio ekranizaciju poznatog romana CIMRE Maje Novak, kriminalističku priču sa jakim melodramskim motivima o dva povezana ubistva za koje je osumnjičena jedna žena čija je najbolja drugarica advokat a advokaticin brat je inspektor koji istražžuje ubistvo. Ovo prepričavanje krije ključni, mada ne i jedini problem ovog filma. Naime, reč je o preteranoj povezanosti među likovima koja vrlo često čak i samim junacima filma postaje problematična, čak i oni razgovaraju o tome, a možemo lako pretpostaviti koliko to smeta gledaocima.
Nažalost, nisam čitao roman pa ne mogu da procenim da li se taj problem preneo iz proze, ali ono što je jasno jeste da Dvornik i scenaristkija Barbara Zemljič ne uspevaju da to kapitalizuju. Iz ovakve povezaosti junaka mogle su se izvući neke zanimljive stvari, neki uvidi u funkcionisanje "društva niske anonimnosti", o maloj sredini u kojoj svi imaju veze jedni s drugima, ali ta poenta izmiče filmu. zatim, ovaj film je mogao imati jednu autentičnu dimenziju - junakinju optuženu za ubistvo koju niko ne pokušava da okrivi već svi pokušavaju da joj pomognu. U tome POD GLADINO delimično uspeva, ali opet ni to nije izbačeno u prvi plan.
POD GLADINO čudno balansira između melodrame oko ubistva i whodunita koji je po senzibilitetu blizak Nordic Noiru, i onda na kraju ne razrađuje ni jedan od ta dva pristupa. Nika Rozman i Nina Ivanišin u glavnim ulogama nisu na onoliko visokom nivou koliko materijal zahteva, ali ključni problemi su ipak vezani za scenario.
Dvornikova realizacija je solidna, mada se ne ističe naročito. Nekoliko lokacija deluju neuverljivo, i to dva ključna stana, čime paradoksalno i glavne likove čine "izmeštenim" i lišenim balansa.
Imajući u vidu da je film sniman "filmski" i ambiciozno, on umnogome prevazilazi ono što bi se očekivalo od televizijskog filma. Zato mislim da na televiziji itekako može da se dobro plasira. Ipak, u odnosu na KRUHA IN IGER, ovo je korak nazad. Dvornik se sudeći po ovom filmu ne razvija na način kako bi trebalo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment