Pošto su me ove godine prijatno iznenadili Henry Joost i Ariel Schulman čija prva dva igrenjaka nisam pogledao pošto pripadaju serijalu PARANORMAL ACTIVITY koji mi nije interesantan, odlučio sam da ispravim tu grešku. Pogledao sam PARANORMAL ACTIVITY 3 i zaključio da nažalost, čak i u njihovoj režiji, to nije za mene. Film je vešto realizovan, ali nažalost, to što oni snimaju meni nije uspelo da bude strašno, možda baš zato što mi je prethodno bilo nepodnošljivo dosadno. Moram priznati da je PARANORMAL ACTIVITY fenomen čiji rezultati pokazuju da je ovaj pristup filmu uspeo da iskomunicira sa vrlo širokom publikom i tu nema dileme. Ipak, za mene ostaje potpuna nepoznanica kako je u tome uspeo jer bih ja ovu vrstu filma, da nemam predznanja o uspehu na blagajnama, lagano otpisao kao nešto što može da komunicira sa malim brojem posvećenika.
Zbog potpunog odsustva razumevanja za ovaj serijal, iako sam zapravo prilično otvoren prema found footage estetici, ni ne znam da li sam možda propustio neku etapu razvoja žanra koja bi me senzbilizirala za ovo?
* * / * * * *
Zbog potpunog odsustva razumevanja za ovaj serijal, iako sam zapravo prilično otvoren prema found footage estetici, ni ne znam da li sam možda propustio neku etapu razvoja žanra koja bi me senzbilizirala za ovo?
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment