THE ACCOUNTANT Gavina O'Connora je punokrvni povratak spec scripta pred bioskopsku publiku. Neće se posle ovog filma uznemiriti san producenata koji rade Marvel ili DC, da se odmah razumemo, ali ovo je prava potvrda zbog čega još uvek originalni scenariji itekako imaju smisla u savremenom Holivudu.
Bill Dubuque je napisao scenario koji je već godinama bio u fokusu ozbiljnih igrača u Holivudu. U jednom trenutku trebalo je da ga režira Mel Gibson, a glavnu ulogu je trebalo da igra Will Smith. Naravno, nijedan film, ma koliko dobar, ne može ukloniti žal što ovo nije režirao Mel Gibson, ali činjenica da je Ben Affleck zaigrao Računovođu, daje THE ACCOUNTANTu jednu vrlo specifičnu poziciju u odnosu na DCEU.
Naime, po više osnova THE ACCOUNTANT se može posmatrati kao ekranizacioja neke od graphic novela o Batmanu koje ne ulaze u kanon lika ali ga osvetljavaju iz drugog ugla. Ovde takođe imamo junaka koji je preko dana japi sa eksplicitnim psihičkim tegobama koje vuku korene iz porodične traume a preko noći borac za pravdu. Ovde takođe imamo policajca koji kanališe Komesara Gordona. O stripovskom nasilju i stilizaciji da ne govorimo, kao i melodramskim obrtima koji su svojstveni "devetoj umetnosti".
Kada na sve to dodamo da heroja igra Affleck a da gordonovsku figuru policajca igra JK Simmons koji će u DCEU igrati samog Gordona, onda činjenica da Cynthia Addai-Robinson koja igra Amandu Waller u seriji ARROW igra inspektorovu učenicu deluje kao potpuno prirodan DCjev Easter Egg.
Svakako da kultura graphic novela mora da se pomene prilikom analize THE ACCOUNTANTa, pre svega zbog toga što je upravo u njima izvršena reinterpretacija filmskih žanrovskih tropa u smeru koji sam bioskopski format nije smeo sebi da dozvoli. Paradoksalno, jedna od osobina filmskih adaptacija graphic novela koji su reinterprertirali filmske konvencije vodila je ka novom uklapanju tog materijala u velikoekranski kliše. THE ACCOUNTANT radi upravo suprotno - u meri u kojoj su to radili graphic novelsi usložnjava i izvrće žanrovske strukture.
Štim gledaočevog mozga prilikom gledanja THE ACCOUNTANTa treba da bude baš onaj stripovski ili barem bornovski, a preokreti koje nudi Dubuque čine da se stvar digne na nivo svežine koju nude južnokorejski akcioni trileri, recimo. Ovo nije skup filma, koštao je 40 miliona dolara i ponovo nas vraća onoj paradigmi da srednjebudžetni holivudski film ponovo postaje najzanimljiviji iako je sve ugroženija vrsta. Gavin O'Connor u ovom filmu, što se mene tiče, otvara neke čakre za koje nisam znao da poseduje, a tu pre svega mislim na stilizaciju i raspoloženje za poigravanje konvencijama.
Glumačka podela koju predvodi Ben Affleck nema slabo mesto. Anna Kendrick u ovom filmu po drugi put ove godine igra damsel in distress u zanimljivom hitman filmu i radi ono počemu je poznata, igra pomalo goofy geek princezu. Joe Bernthal je odličan kao racionalni vođa plaćenih ubica. JK Simmons daje potreban gravitas kao predstavnik zakona u ovoj zamršenoj priči. John Lithgow je negativac iz korporacije, i to je podela kojoj se svi radujemo. Dakle, nema slabih mesta u postavi, i kada se tome jako dosledna i precizna estetizacija i izuzetno energični akcioni momenti, sa pričom i karakterima u prvom planu, dobijamo izuzetan akcioni triler.
Gavin O'Connor je poznat po svojim mišićavim akcionim sekvencama i u ovom filmu on donosi barem tri takve epizode koje se nameću kao bolja ostvarenja tog tipa u ovogodišnjoj ponudi, povremeno nadbornavajući samog Bournea. U određenom smislu, lik Računovođe na neki način sublimira Will Huntinga i Jasona Bournea u jedno, i Affleck kao da sustiže Damona. Pa ipak, ono što je najzanimljivije jeste osećaj da je THE ACCOUNTANT zapravo onaj mračni i reaalističniji reboot Batmana o kom je Nolan govorio a nije umeo da ga snimi.
Na nekoliko ispita THE ACCOUNTANT je uspeo da prođe sa visokom ocenama, i što je najvažnije upeo je da u jednom umornom žanru opstane kao nekonvencionalan film koji uprkos svojim iskliznućima iz kalupa pruža sve ono što daju najdisciplinovaniji predstavnici žanra.
* * * * / * * * *
Bill Dubuque je napisao scenario koji je već godinama bio u fokusu ozbiljnih igrača u Holivudu. U jednom trenutku trebalo je da ga režira Mel Gibson, a glavnu ulogu je trebalo da igra Will Smith. Naravno, nijedan film, ma koliko dobar, ne može ukloniti žal što ovo nije režirao Mel Gibson, ali činjenica da je Ben Affleck zaigrao Računovođu, daje THE ACCOUNTANTu jednu vrlo specifičnu poziciju u odnosu na DCEU.
Naime, po više osnova THE ACCOUNTANT se može posmatrati kao ekranizacioja neke od graphic novela o Batmanu koje ne ulaze u kanon lika ali ga osvetljavaju iz drugog ugla. Ovde takođe imamo junaka koji je preko dana japi sa eksplicitnim psihičkim tegobama koje vuku korene iz porodične traume a preko noći borac za pravdu. Ovde takođe imamo policajca koji kanališe Komesara Gordona. O stripovskom nasilju i stilizaciji da ne govorimo, kao i melodramskim obrtima koji su svojstveni "devetoj umetnosti".
Kada na sve to dodamo da heroja igra Affleck a da gordonovsku figuru policajca igra JK Simmons koji će u DCEU igrati samog Gordona, onda činjenica da Cynthia Addai-Robinson koja igra Amandu Waller u seriji ARROW igra inspektorovu učenicu deluje kao potpuno prirodan DCjev Easter Egg.
Svakako da kultura graphic novela mora da se pomene prilikom analize THE ACCOUNTANTa, pre svega zbog toga što je upravo u njima izvršena reinterpretacija filmskih žanrovskih tropa u smeru koji sam bioskopski format nije smeo sebi da dozvoli. Paradoksalno, jedna od osobina filmskih adaptacija graphic novela koji su reinterprertirali filmske konvencije vodila je ka novom uklapanju tog materijala u velikoekranski kliše. THE ACCOUNTANT radi upravo suprotno - u meri u kojoj su to radili graphic novelsi usložnjava i izvrće žanrovske strukture.
Štim gledaočevog mozga prilikom gledanja THE ACCOUNTANTa treba da bude baš onaj stripovski ili barem bornovski, a preokreti koje nudi Dubuque čine da se stvar digne na nivo svežine koju nude južnokorejski akcioni trileri, recimo. Ovo nije skup filma, koštao je 40 miliona dolara i ponovo nas vraća onoj paradigmi da srednjebudžetni holivudski film ponovo postaje najzanimljiviji iako je sve ugroženija vrsta. Gavin O'Connor u ovom filmu, što se mene tiče, otvara neke čakre za koje nisam znao da poseduje, a tu pre svega mislim na stilizaciju i raspoloženje za poigravanje konvencijama.
Glumačka podela koju predvodi Ben Affleck nema slabo mesto. Anna Kendrick u ovom filmu po drugi put ove godine igra damsel in distress u zanimljivom hitman filmu i radi ono počemu je poznata, igra pomalo goofy geek princezu. Joe Bernthal je odličan kao racionalni vođa plaćenih ubica. JK Simmons daje potreban gravitas kao predstavnik zakona u ovoj zamršenoj priči. John Lithgow je negativac iz korporacije, i to je podela kojoj se svi radujemo. Dakle, nema slabih mesta u postavi, i kada se tome jako dosledna i precizna estetizacija i izuzetno energični akcioni momenti, sa pričom i karakterima u prvom planu, dobijamo izuzetan akcioni triler.
Gavin O'Connor je poznat po svojim mišićavim akcionim sekvencama i u ovom filmu on donosi barem tri takve epizode koje se nameću kao bolja ostvarenja tog tipa u ovogodišnjoj ponudi, povremeno nadbornavajući samog Bournea. U određenom smislu, lik Računovođe na neki način sublimira Will Huntinga i Jasona Bournea u jedno, i Affleck kao da sustiže Damona. Pa ipak, ono što je najzanimljivije jeste osećaj da je THE ACCOUNTANT zapravo onaj mračni i reaalističniji reboot Batmana o kom je Nolan govorio a nije umeo da ga snimi.
Na nekoliko ispita THE ACCOUNTANT je uspeo da prođe sa visokom ocenama, i što je najvažnije upeo je da u jednom umornom žanru opstane kao nekonvencionalan film koji uprkos svojim iskliznućima iz kalupa pruža sve ono što daju najdisciplinovaniji predstavnici žanra.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment