Friday, June 1, 2012

SNOW WHITE AND THE HUNTSMAN

Pogledao sam SNOW WHITE AND THE HUNTSMAN Ruperta Sandersa. Po prvi put se dešava da je karakterističniji holivudski glavnotokovski projekat uspeo da zaseni Tarsemovu ekscentričnu viziju.

Uprkos tome što i sam dolazi iz sveta reklama, Sanders je, za razliku od Tarsema, uspeo da pomiri ekstreme koje mu nudi ekranizacija bajke i da snimi film u kome ima dosta mašte i fantastike ali i psihološki uverljivih likova, i izmaštanih predela i životno ubedljivih okolnosti.

Osnovna snaga Sandersovog filma je u jasno definisanom konceptu - njegov film se dešava u svetu u kome važe praktično sve zakonitosti literarnih prikaza Srednjeg Veka sa tim dodatkom da u istom univerzumu postoje i natprirodne pojave sa kojima su ljudi manje ili više upoznati. Magija ostaje vezana za svet veštica i vračeva i izolovane predele tako da Sanders uspeva da uspostavi uverljive odnose među likovima bazirane na sukobima u karakteru, strastima i niskim pobudama. Otud utisak da Sanders nudi "mračnu" viziju bajke dočim je on zapravo samo svodi na jasne osnove unutar karaktera. Mnoge ekranizacije su grešile što su bajke svodile na cirkus i apsurdne međuljudske odnose.

Prikaz aistoričnog Srednjeg Veka u koji je priča smeštena u sebi nosi i deo mračne strane koja je svojstvena tom periodu. Ne može se reći da je Sandersov ugao per se "mračan" ali svakako da na nivou odnosa i okolnosti donosi nešto tvrđe viđenje.

U odnosu na bajku, scenaristi vrše i neke znatne izmene, međutim one ne smetaju jer na nivou ozbiljnosti pripovedanja, solidno postavljenih karaktera i ubedljivosti postupka tu priču iznopsi sa očuvanim dignitetom.

Charlize Theron je u centru filma kao Zla Kraljica i njena uloga je centerpiece filma. Koliko Kristen Stewart zaista nije dorasla da joj parira toliko je upravo Sanders na nivou priče uspeo da joj izgradi funkciju i da ovaj disbalans ne poremeti film. Chris Hemsworth tek sad posle THORa i AVENGERSa ima ulogu koja objašnjava zašto je neko mislio da on treba da igra heroje.

Patuljci ostaju neuralgična tečka svake igrane adaptacije ove bajke ali se Sanders snalazi i sa njima. Patuljci nemaju bizarnu dimenziju kao kod Tarsema već je i njihova uloga koliko-toliko uverljivo objašnjena.

U vizuelnom smislu, Sanders je snimio senzacionalan film, nešto što bi se recimo očekivalo od Ridley Scotta u najboljim danima. Balans između realizma i magije je izvanredno postignut i Sandersov univerzum od prvog kadra komunicira sa gledaocem i ne zahteva objašnjavanje. Bez ikakve sumnje, dobili smo reditelja vrednog pažnje. Nadam se da će u sledećim filmovima u potpunosti ostvariti potencijal koji je nagovestio ovim filmom.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment