Pogledao sam AKO ZRNO NE UMRE Siniše Dragina. Dragin mi je bio zanimljiv reditelj koš kad sam na Festivalu autorskog filma davnih dana gledao njegov In fiecare zi Dumnezeu ne saruta pe gura koji me je dosta podsetio na osavremenjenui, radikalizovanu, varijantu Žike Pavlovića. U filmu AKO ZRNO NE UMRE Dragin ide tragom Saše Petrovića i u određenom smislu, reklo bi se da je ovo dosta solidan primer throwbacka klasične jugoslovenske kinematografije.
Dragin se opredelio da snimi veliki, epohalan, film ali je na tom putu propustio da snimi naprosto dobar. Otud AKO ZRNO NE UMRE traje 113 minuta i istovremeno uspeva da bude i predug i prekratak. Predug, zato što gledaocu nudi i previše senzacija i sve to u jednom dosta stabilnom tempu a prekratak zbog toga što je evidnetno da su pojedini delovi zapleta ispali u montaži tako da mnoge bitne stvari naprosto nedostaju - nema ih u filmu. Otud pre bi se moglo konstatovati da je film previše skraćen nego da ima rupe u scenariju.
Dragin suštinski više pripada rumunskoj kinematografiji nego srpskoj. Pa ipak, on je u toj meri oslonjen na jugoslovnske tradicije - čak i u svom "rumunskom" opusu, da ga moramo posmatrati kao srpskog reditelja. Uostalom, i po temi i po pristupu, AKO ZRNO NE UMRE je jugoslovenski film prvog reda.
Ako sagledavamo Dragina u našim okvirima, on po stepenu uverljivosti filmskog prizora i upotrebe vizuelnih simbola nadilazi stanje na aktuelnoj omaćoj sceni, čak i u poređenju sa recentnim radovima veterana. Dragin drži visok nivo i pokazuje vrlo izgrađen rediteljski rukopis.
Naravno, simboli kojima se on služi su više blef nego istinski intelektualno intrigantan zahvat, no toga generalno više nema kod nas.
Uklješten između srpske kinematografije koju nadilazi i rumunske sa čijim novim talsom nema previše dodirnih tačaka, Dragin deluje kao reditelj prilično neizvesne budućnosti. No, što se mene tiče, on ostaje vrlo interesantna pojava.
* * 1/2 / * * * *
Dragin se opredelio da snimi veliki, epohalan, film ali je na tom putu propustio da snimi naprosto dobar. Otud AKO ZRNO NE UMRE traje 113 minuta i istovremeno uspeva da bude i predug i prekratak. Predug, zato što gledaocu nudi i previše senzacija i sve to u jednom dosta stabilnom tempu a prekratak zbog toga što je evidnetno da su pojedini delovi zapleta ispali u montaži tako da mnoge bitne stvari naprosto nedostaju - nema ih u filmu. Otud pre bi se moglo konstatovati da je film previše skraćen nego da ima rupe u scenariju.
Dragin suštinski više pripada rumunskoj kinematografiji nego srpskoj. Pa ipak, on je u toj meri oslonjen na jugoslovnske tradicije - čak i u svom "rumunskom" opusu, da ga moramo posmatrati kao srpskog reditelja. Uostalom, i po temi i po pristupu, AKO ZRNO NE UMRE je jugoslovenski film prvog reda.
Ako sagledavamo Dragina u našim okvirima, on po stepenu uverljivosti filmskog prizora i upotrebe vizuelnih simbola nadilazi stanje na aktuelnoj omaćoj sceni, čak i u poređenju sa recentnim radovima veterana. Dragin drži visok nivo i pokazuje vrlo izgrađen rediteljski rukopis.
Naravno, simboli kojima se on služi su više blef nego istinski intelektualno intrigantan zahvat, no toga generalno više nema kod nas.
Uklješten između srpske kinematografije koju nadilazi i rumunske sa čijim novim talsom nema previše dodirnih tačaka, Dragin deluje kao reditelj prilično neizvesne budućnosti. No, što se mene tiče, on ostaje vrlo interesantna pojava.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment