THE FAMILY PLAN 2

Poznato je da sam među retkim istinskim fanovima filma THE FAMILY PLAN Simona Cellan Jonesa. Možda čak i jedini, jer verovatno i oni kojima je film prijao nisu baš fanovi.

Nešto u tom prvom filmu mi je prosto leglo, i ako bih analizirao šta bi to moglo biti, šta je taj estetski konstituens koji ga je izdvojio i pre svega izdigao iz dosta trošenog zapleta, onda bi to bila hemija između Marka Wahlberga i Michella Monaghan, dobra podela koja igra decu, uspeo humor u porodičnim odnosima i autentična emocija koja se javlja među likovima, i konačno akcija koja je nasilna i visceralna na jedan iznenađujući način.

U nastavku, akcija više nije nasilna i visceralna na taj način. Ima je manje, ali i to što je ima ipak je bliže konvenciji soft akcije gde se telo minimalno ozleđuje. Očigledno je prvi film bio izuzetak, i sada je film uveden u standard.

Fotografiju je u oba filma radio sin Dona Burgessa, Michael, i u prvom je on bio baš deo tog jednog začuđujuće sirovog spoja family road trip filma i tvrđe blokbasterske akcije. U novom filmu, boje su zasićenije, film deluje i šarenije i strimerskije u tom pogledu. U određenom smislu, možemo reći da je u nastavku slika "punija", dizajnerski bogatija, svemu doprinosi naravno i Evropa kao lokacija, i to svemu daje jedan drugo kvalitet.

Ako je prvi film imao jedan spontaniji, gotovo pa non-look i baš iz toga izgradio svoj izgled, ovaj film je dizajniraniji, i uprkos pokušaju vibrantnosti nekako artificijelniji.

Isto tako, dok je prvi film više "disao"; drugi je stegnutiji u montaži.

Na prvi pogled, sa tim jačim kolorom, mekšom akcijom i preciznijim dizajnom, mogli bismo da kažemo da je iz drugog pokušaja Cellan Jones ZAPRAVO napravio ono što se tražilo.

Međutim, možda je baš to što sve nije bila tako "upakovano" u prvom filmu bilo to po čemu se on tako snažno izdvojio. I na neki način, iako mi se drugi film dopao nije mi ni približno proizveo reakciju kao prvi koji je imao neki nesputani eros i tanatos u toj sposobnosti da "diše":

U tom pogledu, sad kad je "reditelj" prisutniji u izrazu filma, rekao bih da mi je Cellan Jones mnogo više ostavio utisak journeymana i da mi je prvi film bio "autorskiji".

No, sada moram da istaknem jednog nepravedno potcenjenog činioca prvog filma u prvi plan. Naime, i nastavak je pisao David Coggeshall. U prvom filmu sam veoma cenio način na koji je sklopio jednu novu izvedbu već poznate i raubovane priče. Ovde on pravi jedan jako skrupulozan sequel u kom ravnomerno uključuje sve junake iz prvog filma, svako ima svoju ariju, izuzetno dobro produžava osnovni konflikt iz prvog filma gde je negativac bio junakov otac a sada je nezadovoljni i napušteni brat kog igra Kit Harrington i koji bi mogao postati pozitivac za eventualne dalje nastavke.

U tom smislu, rekao bih da tamo gde je Cellan Jones mejnstrimizovao stvar, Coggeshall je dopunio jakom fundamentima, i rezultat je na kraju bliži tom industrijskom standardu od kog se prvi film izmakao, ali sad kad je tu barem je izveden u skladu s najvišim očekivanjima.

Mark Wahlberg je ove godine imao zanimljiv triptih, FLIGHT RISK, PLAY DIRTY i THE FAMILY PLAN 2, i zanimljivo je da je možda u ovom trećem filmu energetski na nižem nivou, kao i da je ovaj treći možda najispoliraniji mejnstrim.

No, kako naslov kaže, ovo je porodični paket, i uprkos tome što je Marky Mark leading man, on ovde ni u zamisli ni u egzekuciji nije sam. Iako je bio življi u prvom filmu, i tu mu je sam postupak davao više prostora, i tamo i ovde ima podršku Michelle Monaghan. I ona je ovde malo zatomljenija, mirnija, ali je na nivou.

Ukupno uzev, THE FAMILY Y PLAN je jedan od onih filmova kod kojih nemam strah od mogućnosti nastavka i sudeći po ovom, u pravu sam.

* * * / * * * *