PLAYDATE

Luke Greenfield nije napredovao onoliko koliko sam mislio da bi mogao posle filma THE GIRL NEXT DOOR. 

Otišao je u smeru nekih žanrovskih hibrida koji nisu uvek funkcionisali a potom je došla jedna nova generacija reditelja komedija okupljena oko Judda Apatowa i u izvesnom smislu preuzela scenu.

Greenfield je ostao tu negde na obodima mejnstrima i sa određenim beneficijama od razvoja striming servisa koji su pogodovali njegovom pogledu na film.

PLAYDATE je akciona komedija na linijih novijih naslova poput FAMILY PLAN, naravno slabija od odličnog Wahlbergovog vehiclea, ali i dalje veoma zabavna i intenzivna.

PLAYDATE je film u kom glavne uloge igraju Adam Ritchson i Kevin James. I dok je James ovde pouzdan, ali generalno potrošen (i u poslednje vreme meni zanimljiviji kad igra u serioznim filmovima kao što je bio GUNS UP ili čak BECKY), Ritchson je maksimalno angažovan i raspoložen da se i komičarski i akciono pokrene.

Priča prati dva stay-at-home oca koji se dogovaraju da jedan dan izvedu svoje sinove na igralište, da bi se ubrzo ispostavilo da jedan od njih nije otac deteta koje vodi kao i da dete nije baš sasvim dete nego genetski eksperiment veoma bogatog tech broa.

U sporednim ulogama pojavljuju se Paul Walter Hauser i Isla Fisher, kao i Alan Tudyk, međutim, osnovno opterećenje je na Ritchsonu i Jamesu, i samo njih dvojica sa klincima imaju puni protagonizam.

Film u zvuku, pa. i postprodukciji generalno, deluje smandrljano. Zvuk je baš zbunjujuće loš i reklo bi se da je u poslednjem trenutku dosta nepažljivo sve ovo pakovano što je šteta.

U filmu ima solidno zamišljene, pa i i izvedene akcije. Ton između komedije i akcije je u redu, i što je najvažnije, Greenfield uzima jednu veoma family friendly premisu i tretira je dosta anarhično i edgy.

Ono što je na kraju priče, možda najpre problem jeste utisak da komedija koju ovde imamo na delu nije naročito smešna, odnosno čitljiva je namera, ali neke istinske duhovitosti zapravo nema i smejemo se više dobroj volji nego sigurnoj egzekuciji. Akcija je u tom smislu sigurnija i, kako rekoh, tonalno je usklađena.

Otud, svi oni koji sahranjuju PLAYDATE kao nešto najgore što su gledali. On nije postigao pogodak na svakom polju ali je zapravo veoma okej u mnogo čemu, i ni u čemu nije toliko slab da se ne može gledati.

Akademski gledano, ovaj film ne prelazi * * ili * * 1/2 ali je meni efekat bio negde možda i malo viši od toga.