MEMORIA

Vladimir De Fontenay i Nina Ljeti pridružili su se mladim filmadžijama koje su uzele da ekranizuju pripovetke Jamesa Franca, uklopivši se u njegovu fassbinderovsku hiperprodukciju autorskog materijala.

MEMORIA je u tom smuislu koji moramo sagledavati u kontekstu samog produkcionog okvira u kome nastaju lapidarne ekranizacije Francovih zamisli bez namere da se koketira sa estetikom zaokruženog remek-dela, već se ide parcijalno, prateći tačke koje su interesantne autorima i jasno razdvajajući akcentovane "tačke interesovanja" od onoga što ih nužno narativno povezuje.

U filmu MEMORIA okupljena je odlična mlada glumačka postava koju čine Sam Dillon, Thomas Mann i Lakeith Stanfield i oni su u centru ovog ukrštanja Fassbindera i Gusa Van Santa.

I u tome se možda može i najbolje sumirati ovaj postupak. Ovde imamofassbinderovski pristup celini, kanalisan kroz estetizaciju preuzetu od Gusa Van Santa koji se posle kanske pobede ELEPHANTa, hteli mi to da priznamo ili ne, i hteli to da priznaju njegovi epigoni ili ne, nametnuo kao ključni uticaj na savremeni art house, nezavisno od njegove potpuno druge strane koju oličavaju filmovi klasičnijeg izraza.

U ovom slučaju, Francova pripovetka govori o mladom sinu ruskih emigranata koji se kreće San Franciskom kroz život, sa svojim skejtom i neostvarenim strastima, u vrtlozima vršnjačkog konflikta i škole u koju se ne uklapa. I to je za tu vrstu filma dovoljno.

U okvirima te produkcije, i tog pogleda na život i film, MEMORIA zaslužuje * * *