FANTASY

Kukla Kešerović je višestruko talentovana umetnica iz Slovenije koja je u proteklih desetak godina napravila jedan briljantan pop album usput umnogome definišući estetiku high end muzičkog video klipa za najveće zvezde eksjugoslovenske muzičke scene, a sada je snimila svoj prvi celovečernji igrani film.

Slično Romainu Gavrasu, ovo je bio veoma očekivan bioskopski debi u kom je Kukla odlučila da nam ne pruži ono što gledamo u njenim videoklipovima - dakle ovo nije visokoestetizovano iskoračenje u snoliki izraz, ali isto tako ne može se izbeći nit koja prožima celokupan njen rad, jer ni ovaj komercijalni segment ne bi bio tako uspešan da nije u izvesnoj meri ličan.

Slično Kimu Chapironu u DOG POUNDu, Gavrasovom ključnom saigraču iz kolektiva Kourtrajme, Kukla otvara film sa tri junakinje u sivim, gotovo non-descript trenerkama, u jednom svedenom svetu u kome nema mnogo čega sem njihovih tela u jednom neutralnom stanju. One su tomboyevi različitih etničkih korena u jednom ljubljanskom kraju, i njihovo sivilo razbija pojava transseksualne osobe koja sebe zove Fantasy. Druženje sa Fantasy služi kao katalizator.

Ona im unosi boju u život, čakk i bukvalno jer s njom jači kolor ulazi u izraz filma, a istovremeno budi njihove različite identitete, gde jedna polazi "ženskim" putem, druga putem artikulacije svog antisocijalng gneva a treća u identitetsku transgresiju.

Film prigodno naslovljen FANTASY ni kada ode sa suvog, inicijalnog tla, u neku življu i estetizovaniju sferu, ne postaje u potpunosti gesamtkunstwerk kao Levinsonova EUPHORIA, niti doseže vrhunce moći estetizacije koje su u svojim videima pokazali Kukla i njen direktor fotografije Lazar Bogdanović, i to će možda razočarati poštovaoce njihovog rada u kratkim formama. Međutim, ono što postaje jeste moderan evropski film o pitanjima identiteta, smešten na Balkan, ali u jednom krajnje relativnom pogledu, bez pružanja prilike Balkanu da optereti junakinje više nego što je neophodno.

U izvesnom smislu, koliko Balkan inspiriše Kuklu u njenom radu (uostalom njeno umetničko ime je par excellence poveznica Severa i Juga bivše SFRJ), on je ovde potpuno marginalan, dočim su pitanja roda i identiteta u prvom planu. U estetskom pogledu, blizak je KLIPU Maje Miloš u kom je takođe činjenica da se dešava u Srbiji, naizgled vrlo bitna ali suštinski sporedna u odnosu na vrtloženja u duši i telu glavne junakinje.

Tako i kod Kukle, etnički okvir na kraju ostaje skroz ispražnjen jer njene junakinje muče neke potpuno druge stvari, pa ih ta pitanja ni praktično mnogo ne remete. U svetu filma FANTASY, globalizacija je završena i transrodnost je pobedila, nacije su ostale u formi zastava koje dekorišu sobe naših junakinja gde ti simboli nemaju neku bitniju funkciju od krpe.

Možda bi se to moglo posmatrati kao vrednosni problem iz neke vizure, ali u estetskom pogledu, zapravo ključno je to istinsko raskidanje sa tom inferiornom etnopolitičnom reprezentacijom.

U tom pogledu, voleli to ili ne, FANTASY je evropski film, u kom su Srbi i Albanci zaista kao Arapi i Senegalci u francuskom filmu, deo etničkog diverziteta u jednom svetu koji ih je sve izravnao. Tamo politički i etatistički, a ovom slučaju ovde rodno.

I, to je možda element transgresije ovog filma koji je i najznačajniji. Kukla je snimila film u kom nije sakrila ni Srbe ni Albance pod tepih, ali nije poklekla dramaturgiji vica u kojoj ljudi različitih nacionalnosti treba da reše neko pitanje.

I to je, pored samog postupka, možda i drugo najveće iznenađenje ovog filma. Žene iz ovog filma naprosto ne mare za stara identitetska pitanja, zanimaju ih nova, i ne žele da budu eksponati nekog filmskog zoo vrta već likovi koji mogu da se pojave i u nekom francuskom filmu na istu temu.

* * * / * * * *