DOGBOYS

Ken Russell je jedan od temeljnih autora bioskopskog art house spektakla sedamdesetih, ali kada su došle devedesete, prešao je na televiziju i krenuo da radi i neke projekte koji nemaju većih dodirnih tačaka sa njim.

Kao neko ko je veliki fan BILLION DOLLAR BRAINa kao Russellovog iskoraka u Bond-estetiku i očekivanja, bilo mi je zanimljivo da vidim DOGBOYS iz 1998. godine, televizijski film u kom Dean Cain igra bivšeg boksera i demobilisanog marinca koji je završio u zatvoru i pripao sadisti čuvaru koji koristi fizičke jače zatvorenike za treniranje pasa tragača a u stvari... Pa hajde da kažemo da je fan brojnih ekranizacija romana MOST DANGEROUS GAME, recimo. Njega igra Bryan Brown koji ne samo da ne krije akcenat nego ima i australijsku predistoriju - verovatno da ne bi morao da krije akcenat.

U filmu ima nekoliko scena u kojima se probijaju Russellovi arty koreni, pre svega nešto teatralno u mizanscenu i osmišljavanju fizičkih radnji. Toga nije puno, i nisam siguran da bi neko ko gleda ovaj televizijski rad i ne zna ko je Ken Russell odmah povikao "jao, ovo je Ken Russell". Međutim, svakako bi u tim detaljima prepoznao da ovo nije neki rutinski reditelj exploitationa.

Russellovo srce definitivno nije u ovom filmu, i verujem da bi ga overall neki hack specijalizovan za tu vrstu šikanerije izveo tačnije. Međutim, DOGBOYS ima energiju, direktnost i neku čudnu jednostavnost koja mu nužno ne ide u prilog ali ga oneobičava.

Russell je bio preveliko ime da radi ovakve stvari, a ako postoji žanr u kom bi on mogao da gostuje radeći exploitation - to svakako nije zatvorski akcijaš. No, tako se zalomilo i ovo je na kraju film ne samo za Russellove kompletiste već i za ljude koji vole da vide neke ekscese u rutinskoj produkciji.