WEAPONS

WEAPONS Zacha Creggera je najhajpovaniji žanrovski film 2025. godine a svakako horor sa mejnstrim izvorišta.

Otud, odmah treba reći, DON'T BELIEVE THE HYPE.

E sad, WEAPONS nije film koji zaslužuje da bude otpisan. Međutim, istini za volju, njegovi kvaliteti su i u domenu strave ali ipak mnogo više u opštoj izvedbi i ambiciji. I u tom pogledu, ovaj film ima određene domete koje treba priznati i nagraditi ali isto tako naglasio bih da ti dometi nisu previše bitni za njegov žanrovski karakter.

WEAPONS je recimo kao kad bi Paul Thomas Anderson radio MARTYRS Pacsala Laugiera, i u tom smislu, lepo je što barem na kraju priče izmakne iz A24 i elevated horrroa, Sundance i ostalih mlakih voda na koje zasmrdi.

E sad, zašto bi Paul Thomas Anderson snimao MARTYRS, i da li bi taj film bio efektniji da ga snimi recimo... Pascal Laugier, ostaje pitanje za diskusiju. U tom smislu, Cregger pravi žanrovski crossover u kom je strava solidna ali je glavno izražajno sredstvo u suštini priča o karakterima i načinu na koji jedna misterija utiče na njih.

A onda kad se misterija razreši, film postaje nešto potpuno drugo i zapravo se ispostavi da je to film o nekim drugim psihološkim dilemama pre svega o traumi i tajni, i onda se ta melodramska, da ne kažem psihološka dimenzija rasloji, na film do preokreta i film posle razotkrivanja misterije.

Slično važi i za vođenje priče. Film do razotkrivanja misterije ima u sebi mnogo više paulthomasandersonovskog nego horora i uprkos tome što u svemu ima slow burna, moram priznati da sam vapio za nečim konkretnijim u pogledu strave dosta dugo. Nije da strave nema ali nema je ni približno dovoljno.

Međutim, opet bitno je reći, ovo je redak primer filma sa tom ambicijom da bude karakterno i atmosferski jak, i da istovremeno funkcioniše i kao studija karaktera i života u malom mestu i horor, u kom su ova prva dva elementa zapravo na nivou filma koji se isključivo bavi time.

Creggeru treba da se skine kapa za to što je uspeo da napravi film koji izgleda kao neki Paul Thomas Anderson na lekovima, dakle kontrolisan, usmeren i smislen. Samo, ovo nije BOOGIE NIGHTS, više je MAGNOLIA, dakle ima tu besciljnosti doduše kontrolisane.

Kad krene horor, sama premisa je funky, ne želim da spoilujem a i realizacija je prilično classy i visceralna i bez cop outa. Međutim, voleo bih prosto da je toga više.

Otud mogli bismo da kažemo da je WEAPONS u svom osnovu A24 ali urađen u duhu studija koji ga je napravio a to je Warner Brothers, dakle Anderson sreće SHINING i svako dinar koji je imao na raspolaaganju se vidi.

U tom pogledu na kraju svega, Cregger zaslužuje poštovanje za ovaj film iako bih slagao kada bih rekao da sam u njemu uživao. No, definitivno je uspeo da pridobije moje poštovanje u toj ozbiljnosti realizacije situacija koja se namerio da napravi i to svakako nešto znači.

Spojio je naizgled nespojivo. Ali, kada je u tome uspeo, čini se da tim spojem ipak nismo dobili ništa naročito.

* * * / * * * *