Красный

Красный Nikolaja Sarkisova je istern, smešten u post-revolucionarni SSSR koji izgleda kao da je na pola puta između Zapatinog Meksika i još nenaseljenog Divljeg Zapada.

Glavni junak je enigmatični lovac na ljude koji radi za nove koumnističke vlasti, ali u odnosu na njih, opterećena karijerizmom i željom za političkim progonom, ima i etički kompas ali i razvijene odnose sa lokalnom zajednicom koja je navikla na život bez reda.

Stvari se komplikuju kada komunisti iz zatvora puste enigmatičnog gurua koji je u lokalnim krajevima izgradio autoritet kao raspućinovski božji čovek, sa idejom da proglase kako je pobegao i tokom potere kompromituju i lividiraju svoje protivnike.

Uskoro se svi ovi autsajderi nađu na istoj strani.

Kad je reč o vođenju priče, Sarkisov je neverovatno mnogo napredovao od vremena kada je snimio Красный do EMBATTLEDa, a sigurno je pomoglo i to što je kasnije radio s Davidom McKennom. U tom smislu, rekao bih da u njegovom filmu likovi više vajbuju u nekim smerovima nego što nam je to decidirano postavljeno u pripovedanju ali u suštini nema veze jer ovo je vestern i samim tim dovoljno je kad se dobro vajbuje.

A ovde se dobro vajbuje i obračuni su sirovo izvedeni, sa dosta mašte.

U vreme kada je Красный snimljen, Rusi su već snimali glossy spektakle, ali ovo nije ta vrsta filma i mnogo više ima veze sa sirovošću njihovog isterna sedamdesetih nego sa savremenim "istorijskim" produkcijama. U tom smislu, film je osvežavajuće old school sa realnim objektima, pravim kulisama i rekvizitom, bez opterećenja CGIjem.

Gruzijski snimatelj Konstantin Esadze uspeo je da održi taj sirov izgled filma, bez neke naročite estetizacije, ali sa prostorom da se održi neka organska ubedljivost.

Ovaj film nije deo kanona sovjetskog vesterna, ali jeste dobar primerak iz sadašnjosti koji nas podseća na prošlost.

* * * / * * * *