Friday, October 18, 2024

QUIET LIFE

QUIET LIFE Alexandrosa Avranasa je retko loš film.

Jedan dosta čest problem u igranim filmovima jeste svest glumaca i autora o celini koja se nekada probije, i junaci izgube svoju životnost i integritet pa zaliče na ljude koji su na određeni način svesni da su u filmu. To može da se desi iz raznih razloga pa čak i kod veoma veštih reditelja.

Međutim, sad je po prvi put pogledao film u kom deluje kao da su junaci svesni ne samo da su likovi u filmu, već da su deo koprodukcije Eurimaža. Sad to je već jedan poseban nivo koji se retko sreće. Junaci naime veoma smireno sve vreme reaguju na neke potpuno neverovatne stvari uslovljene koprodukcijom, na situacije koje su toliko lažne da to ne bi trebalo da vidi samo gledalac već i junak, a mora tako da bi se sklopio film. 

Da se razumemo glupa ili neuverljiva situacija je ponekad neophodna da bi film funkcionisao. Međutim, ona se može prevazići na razne načine među kojima je najjednostavnija da junaci sami konstatuju kako nešto nije u redu i time pokažu publici da dobro shvata dešavanje. Ovde se junaci susreću sa svim što koprodukcija postavlja pred njih letargično i rutinski, kao porno glumci koji su tog dana već igrali vodoinstalatera, pastorka i očuha i žele da odigraju još direktora škole i idu kući.

U jednom trenutku dete oboli od neke veoma neobične i retke bolesti koja bukvalno izgleda kao nešto što je reditelj pročitao u novinama i rekao sebi, "Od ovoga može koprodukcija!" i niko ne postavi pitanje lekaru kako je moguće da postoji tako bizarno oboljenje - naprotiv, lekar im objasni kako je do oboljenja došlo kao metaforu za ono što je zaplet filma, i onda roditelji teraju dalje svoje jer ih čeka susret sa nekim iz treće zemlje koproducenta i neko zamašnije reagovanje na veoma redak neurološki poremećaj bi to otežao.

Film je prošao relativno nezapaženo u nekom širem evropskom kontekstu ali opet dosta respektabilno gledano iz srpskih kriterijuma dokle dobacuju naši filmovi, koji su svi od reda za ovo nedostižni domet. Dakle, kada je film dobro postavljen u Excelu, nije mnogo bitno kako izgleda u VLCu.

No comments:

Post a Comment