CODE OF THE SECRET SERVICE

Ronald Reagan je smatrao da mu je CODE OF THE SECRET SERVICE najgori film u karijeri. Ipak, taj film mu je spasao život jer je posle gledanja baš tog ostvarenja, Jerry Parr odlučio da se pridruži ovoj Službi i spasao mu život prilikom atentata kad ga je upucao obožavalac Jodie Forster.

Gipper je pogrešio u proceni. CODE OF THE SECRET SERVICE je iznenađujuće dobar film iz 1939. godine, surova Warnerova B-produkcija koja traje malo manje od jednog sata i ne preza da iskoristi materijal iz drugih filmova.

Gledao sam kompjuterski obojenu verziju koja čini mi se daje filmu na kvalitetu jer mi fotografija ne deluje mnogo kontrastirano i ekspresivno u tom pogledu pa ga boja na određeni način "otvara" i čini ubedljivijima. Naravno, ta "boja" mu istovremeno daje i dozu artificijelnosti jer film evidentno nije "bojen" sa onom pažnjom koja je davana procesiranju klasika.

CODE OF THE SECRET SERVICE nije klasik, ali ne samo da je film koji ima istorijski značaj u samoviđenju i životnoj priči Ronalda Reagana nego ima jeste jedna efikasna, zanimljiva priča o agentima Službe koji ganjaju falsifikatore (jedan od malobrojnih zadataka pored zaštite predsednika koji su im u delokrugu rada). Film ima visok tempo, a Ronald Reagan se pokazuje kao dinamičan B-leading man, ubedljiv u scenama fizičkih napora i akcije.

Na špici ima jedno ime koje puno znači, iako nije previše poznato. Jedan od scenarista bio je i Dean Riesner, veoma pouzdan saradnik Dona Siegela i Clinta Eastwooda u kasnijoj fazi karijere. Skriven je iza pseudonima Dean Franklin. I kad je on tu, potpuno je jasno da se propulzija priče u znatnoj meri crpi iz predloška.

Ne znam zašto je Reagan smatrao ovaj film svojim naslabijim ostvarenjem, izuzev što očigledno reditelj Noel Smith i on nisu imali prijatno iskustvo u radu. Svakako da ima nekih Reaganovih filmova koji su mi bolji, i nekih koji su čuveniji ali ovaj svakako zaslužuje pažnju.

* * * / * * * *