5 AGAINST THE HOUSE Phila Karlsona pisao je čitav komitet scenarista ali predvodio ih je čuveni Stirling Siliphant koji je i producirao film. U tom pogledu, teško je ne pomisliti da je Stirling bitniji autor ovde čak i od samog Karlsona.
Naime, Karlsonov opus, iako ga ne poznajem u potpunosti, uglavnom odlikuje manje ili više osrednja žanrovska egzekucija u različitim podžanrovima što ovde naprosto nije slučaj. 5 AGAINST THE HOUSE donosi intrigantan žanrovski spoj krimića, problemske storije o ratnim veteranima, frat komedije i ljubavnog filma. Što je još zanimljivije ovaj spoj nespojivih elemenata zapravo stoji kao jedna dosta stabilna legura iako naravno pojedini žanrovi dobijaju svoje arije, pa je u nekim deonicama recimo dijalog domišljatiji nego u nekim drugim, i prepoznaju se suptilni disbalansi.
U suštini stabilnost filmu daje to što je osnov melodrama o prijateljstvu četiri ratna veterana koji posle Koreje na vojnom kreditu studiraju i dolaze na ideju da opljačkaju navodno neprobojni i veoma posećeni kazino u Nevadi. Jedan od njih nije zainteresovan za akciju jer se ženi, ali drugi je izgubio razum u ratu nateraće ih sve zajedno da učestvuju.
No, uprkos ovim detaljima zapleta, osnov svega čine odnosi među likovima i priča o njima, te promene odnosa moći u grupi, i onda se iz tog ugla razvijaju ostali žanrovski elementi i ukrasi.
Ovo jeste film velike pljačke po svim elementima i sama pljačka je izvedena sa izrazitim osobinama trilera, ali taj povratak na međuljudske odnose u svakom ključnom trenutku ipak i dalje drži melodramu kao ključni okvir, mnogo pre nego bilo koji drugi.
Frank Tashlin je bio saradnik na scenariju i to je veoma zanimljiv detalj ako imamo u vidu da se u uvodu i - u duhu dobro postavljene simetrije - u klimaksu, pojavljuje garaža sa liftovima za automobile koja produkcionom dizajnu daje jedan skoro pa grafički element. Zanimljivo je da su garaže bitan deo američkog žanrovskog filma, naročito filma velike pljačke ali da se u njima relativno retko koristi taj vrlo filmičan element dizalica za vozila. Poznat primer koji mi pada na pamet je upravo kod Tashlinovog naslednika Brada Birda u GHOST PROTOCOLu.
Ako imamo u vidu da je Tashlin trebalo prvobitno da režira film, čini se da je u njegovom DNK ostalo štošta od njega i to su upravo te neke žanrovske "neravnine" koje svemu dodaju na atipičnosti, kao recimo jedan od četvorice junaka koji zadužen za maltene cartoonish komična odmorišta. Ne kažem ni da je njega ili garažu sa liftovima zaista Tashlin ostavio u projektu, literatura o njegovom angažmanu je štura, ali to su rešenja koja bi se od njega očekivala.
Međutim, čak i u tako uzbudljivim lokacionim uslovima, fokus Karlsonovog filma ostaje na licima junaka i njihovim unutrašnjim vrtloženjima. Film traje manje od 90 minuta, u sebi ima barem dve izrazite suspense situacije i uprkos svemu je psihološki usmeren što je veoma atipično i zanimljivo.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment