PARASITE

Kanski pobednik PARASITE Bong Joon Hoa izašao je istog proleća kada i US Jordana Peelea i ova dva filma se mogu posmatrati kao filmovi blizanci ne samo po vrhunskom umetničkom dometu već i po temi. Da su izašli godinu dana kasnije, obeležili bi četvrt veka od izlaska svog neposrednog pretka koji je izašao na kanskom festivalu i osvojio Zlatnu palmu. Kusturičin UNDERGROUND začuđujuće nije prepoznat kao film-preteča USa ali već kod Bonga, valjda zbog Kana, pomen je postao neizbežan.

Osnovna razlika između UNDERGROUNDa u odnosu na US i PARASITE jeste u tome što kod Kovačevića i Kusturice aktivna malevolentnost dolazi od onih koji su “gore”, oni su postavljeni kao dominantni ne samo u pogledu odnosa koji su izgradili već potpuno svesno i namerno vrše pritisak na one koji su “dole”. Kod Peelea i Bonga prepoznaje se obrnuti prilaz. Njihovi malevolentni protagonisti dolaze “odozdo” i imaju nameru da prodrmaju one “gore” koji su u međuvremenu zaboravili kako su izgradili odnose dominacije.

Doduše u USu, uprkos nedostacima onih “gore”, identifikujemo se sa njima, dočim kod Bonga priču pratimo iz vizure onih “dole”, i ponešto “čedna naivnost” njegovih protagonista “odozgo” ne generiše nikakvu simpatiju.

Kusturičin film doduše svoju metaforu “tamnice naroda” gradi kao višegeneracijsku hroniku i prilazi joj sveobuhvatnije prateći sve od nastanka do raspada, a Peele i Bong prikazuju svet toliko dubokih podela da se njihovo prevazilaženje jedino može postići kroz nekakve groteskne, žanrovske intervencije.

Bong je u filmu OKJA pokazao da je inspirisan Kusturicom i njegov virilni novi film umnogome se nadovezuje na neke njegove poetičke osnove. Način života glavnih junaka, siromašne seulske porodice koja živi u podrumu spada u nešto čega se Profa ne bi postideo.

Veza sa UNDERGROUNDom može biti uspostavljena i kroz Severnu Koreju koja se kod Bonga javlja kao jedno vrlo zanimljivo čvorište. Ona je primer strašila za manipulaciju onima “gore” ali i nešto od čega oni “dole” nemaju strah, pa se možda ta podela o kojoj govori film može tumačiti i kao metafora stanja na korejskom poluostrvu. Značajan scenografski element filma je podzemni tunel, a takve instalacije jesu bitan arhitektonski segment i demilitarizovane zone. Čini mi se da je taj detalj vrlo zanimljiv za analizu.

Film kreće u jednom razdraganom, vesternizovanom ritmu a pitkosti doprinosi i prevod koji zbilja jeste antologijski i koji je već posle projekcije u Kanu dobio velike pohvale. Bong sa puno energije pravi uvodni set up, postavljajući premisu u seriji atraktivnih, duhovitih scena. U drugoj polovini filma međutim stvari prelaze na mračnu stranu, ostaju duhovite i crnohumorne ali Bong podiže tenziju na viši nivo, i iz jednog kumulativnog efekta uvodnih scena ulazi u povišenu dramatičnost raspleta gde podiže uloge u maltene svakom aspektu sadržaja i forme.

PARASITE je film koji je osvojio Kan, i to je logično jer u sebi nosi dosta elemenata art house filma. Međutim, isto tako ovaj film je savršeno žanrovski artikulisan kao crnohumorni triler, i ne treba da čudi da sada puni bioskopske sale širom sveta, čime evocira uspomenu ponovo na Kusturicu i uopšte period kada je festivalski film imao snagu da bude big cinema. Proteklih godina bilo je nekakvih trzaja u tom smeru, PARASITE predstavlja do sada najuspešniji primer obnove te tradicije.

* * * * / * * * *