STOCKHOLM

STOCKHOLM Roberta Budreaua je vrlo fikcionalizovana verzija pljačke banke u Štokholmu tokom koje su se pljačkaš i taoci zbližili do tačke da je iskovan termin “štokholmski sindrom”:

Budreau je omkupio odličnu ekipu, svog ranijieg saradnika Ethana Hawkea plus Marka Stronga i Noomi Rapace i snimio je film koji je intereantan. Međutim, na kraju u toj meri nije verodosyojan da praktično ostavlja pitanje koliko sve to ima smisla.

Naprosto, ovo je zanimljiva priča, ali nedovoljno da bi bila na nivou najboljih fikcija. A opet, ako je zaista istinita, onda bi se moglo reći da je sjajna. Međutim, Budreau ni u režiji, ni u opsegu svog pripovedanja ne čini dovoljno da nam izgradi utisak nećeg većeg od surovo pojednostavljene verzije čuvenog događaja.

Stoga, STOCKHOLM na kraju deluje ipak samo kao nešto ambiciozniji televizijski film za poluodsutno popodnevno gledanje i propuštena prilika da se do kraja rekonstruiše taj ekscentični događaj iz kog je iskovan jedan od termina koji je ušao u svakodnevni govor.

Troje navedenih zvezda drže film i pažnju gledalaca ali ne bih rekao da se iko od njih potrudio u ovoj krajnje rudimentarnoj ali pristojnoj produkciji. 

* * / * * * *