KULLAKETRAJAD

KULLAKETRAJAD Kiura Aarme i Hardija Volmera je estonski dokumentarni film o sovjetskom iskustvu i popularnoj kulturi u toj baltičkoj republici. Kiur Aarma je producent izvanrednog filma DISKO JA TUUMASODA i ovaj naslov je na sličnoj liniji.

Ovog puta, Aarma se bavi jedinom sovjetskom kućom za proizvodnju reklamih filmova koja je osnovana u Estoniji koja bila vodeća sovjetska republika u domenu dizajna i vesternizovanog načina života. Peedu Ojamaa bio je talinski novinar koji je potom počeo da radi na proizvodnji filmskih žurnala i kada je revolucionarno priveo modernoj estetici u pogledu montaže i izbora tema, započeo je bavljenje ekonomskom propagandom.

Naravno, kao i mnoge stvari u SSSRu, i marketing je bio baziran na kontradikcijama. Firme su imale teškoće da proizvedu dovoljne količine robe a istovremeno su radile po modelu po kome je bilo zadato da se reklamiraju. Dakle, vrlo često su se reklamirali proizvodi koji bi se rasprodavali sami od sebe, a kada su se osamdesetih vojne fabrike uključile u proizvodnju robe široke potrošnje, dešavalo se da promovišu proizvode koji ne postoje.

Sovjetski marketing je bio bubble, kao i veliki deo tamošnje ekonomije, pravljen je da bi ljudi iz te oblasti imali šta da rade a ne zato što je neophodno. Na kraju praktično, sovjetski marketinhg postao je usiljeno trošenje opredeljenih sredstava a firma Peeda Ajome je bila jedina zadužena za tu vrstu produkcije.

Film se dotiče,ne naročito sistematično i teme estetskih principa koje su reklame primenjivale ali time se ipak manje bavi. No, prikazuje jako puno inserata i u tom pogledu je vrlo živopisan film.

U određenom smislu KULLAKETRAJAD može se gledati kao double bill sa slovenačkom DEŽELOM PRIDNIH gde se povezuje slovenački marketing a naročito kampanja SLOVENIJA, MOJA DEŽELA sa tamošnjim suverenističkim pokretom. Slovenački dokumentarac je u tom pogledu konkretniji, dočim je KULLAKETRAJAD ipak fasciniran i prilikom da prikaže ogromnu količini danas dosta zabavnog reklamnog materijala.

Ima nekih detalja čija je hronologija malo sumnjiva, rekao bih da ponekd poenta autora deluje važnije nego fakti, ali sve u svemu ovo je zanimljiv pregled jednog fenomena o kome nisam znao mnogo a koji je sam po sebi predmet istraživanja poslednjih godina, setimo se izložbe jugoslovenske ekonomske propagande u Kulturnom centru Beograda. 

* * * / * * * *