Lako je otpisati ovo razmišljanje kao moju subjektivnost prema Melu Gibsonu ali THE PROFESSOR AND THE MADMAN koji potpisuje Farhad Safinia pod pseudonimom spada u red biopicova koji nemaju čega da se postide. Činjenicu da se Gibson odriče ovog filma i da ga ne smatra dostojnim inicijalne vizije donekle mogu da razumem posle gledanja, naime ovaj film je dakako mogao biti “čistiji” u pogledu motiva i likova koje obrađuje. Sada ipak imamo skup svih elemenata koji su postojali u ovoj priči i fokus filma tematski prelazi sa jednog na drugi tok i sa jednog na drugi odnos. To se svakako moglo iščistiti i priča se mogla fokusirati.
Međutim, i ovakva ona je izuzetno zanimljiva i govori o dve potpuno suprotne sudbine - lucidnom škotskom lingvisti koji probija stakleni plafon oksfordskog akademizma i dobija priliku da uređuje čuveni oksfordski rečnik i hirurgu, veteranu američkog garađanskog rata čiji je briljantni um opterećen šizofrenijom koji završava u zatvorskoj ludnici zbog ubistva i kreće da pomaže oko rečnika.
THE PROFESSOR AND THE MADMAN nudi Mela opet u ulozi Škota ali ovaj film se svakako ne može tumačiti kao deo njegovog antibritanskog opusa, naprotiv, ovo je baš film koji se bavi jednim kvintesencijalnim britanskim uspehom.
Mel Gibosn preko puta sebe u ulozi hirurga Willama Minora ima Sean Penna. Pennu je dato da igra ludaka, te možemo zapaziti da je ovo film u kome Mel igra psihički stabilnijeg junaka. I Penn naravno tu ulogu onako maksimalno masti kako se od njega očekuje ali to su bravure koje možemo voleti ili ne ali moramo ih poštovati. Oko nukleusa Gibson-Penn okupljena je jako dobra glumačka ekipa sa britanskim zvezdama i profijima poput Steve Coogana, Jennifer Ehle i Natalie Dormer i rezultat nije izostao.
Film je fizički vrlo solidno produciran. Irske lokacije ubedljivo igraju engleske i u vizuelnom pogledu Safinia nudi mišićavu, holivudsku, vizuelno ekspresivnu inscenaciju, film jako dobro izgleda a fotografiju potpisuje danski majstor Kasper Tuxen.
Solidna gledanost van Amerike, naravno u kontekstu nezavisno prodavanog filma koji mora da se rve sa blokbasterima pokazuje da ovakva podela i tema zapravo mogu da privuku publiku, a ovo konkretno ostvarenje nema čega da se stidi u odnosu na tipičan oscar bait sa kojim se može porediti po svojoj emancipatorskoj priči i vrlo sugestivnom načinu njene realizacije.
Na kraju, verujem da će ovaj film prevashodo ipak živeti na malom ekranu što je šteta jer nema razloga da se ne pogleda na velikom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment