Pogledao sam debitantski dugometražni film Daneta Komljena SVI SEVERNI GRADOVI. Reč je o izazovnom artu, čak ne ni art houseu koji umnogome preispituje naše pretpostavke o tome šta je igrani film i kako bi trebalo da izgleda. Naime, SVI SEVERNI GRADOVI je film bez narativa u klasičnom smislu, mada u nekom najširem poimanju narativa ima nekakvu radnju, zatim, to je film koji izbegava estetizaciju, faktura slike je sirova, elektronska, i konačno u pogledu idejnosti, SVI SEVERNI GRADOVI imaju određene verbalne segmente u formi voiceovera koji su krajnje relativno povezani sa onim što se dešava na ekranu. Stoga, svaki pokušaj da se ovaj film definiše ostaje nedorečen iako se na neki način, on može i prepričati, a može se i značenjski definisati.
Komljenov postupak bi se mogao smatrati radikalnim, premda bih ja pre rekao da ovo čak nije ni slow cinema pristup već no cinema pristup u kome on istovremeno, neko će reći neizvbežno, gledaočevim potrebama da dobije nekakav logičan sklop, pa makar konfabulirao, a sa druge strane tera gledaoca da se prispituje zašto je u tolikoj meri kondicioniran na fabulaciju i estetizaciju. Konačno, srtrpljenje koje gledalac ulaže u pokušaj da se sebi "objasni" šta je video jednim delom proizilazi iz toga što je ovaj film "legitimisan" učešćem na festivalima a ne odbačen kao besmislica.
Međutim, za razliku od garažnog talasa koji uglavnom biva odbacivan kao besmislica, Komljenov film ima jednu specifičnu konzistentnost i autentičan odmak od filmskih tehnika na koje smo navikli, pa u tom pogledu dobijamo barem recept za film koji nije produkciono zahtevan a eto dobija pažnju, premda naravno uvek ostaje pitanje da li je legitimitet dobio samo zbog estetike ili bi recimo i neko od naših garažera bio prepoznat da ga je finansirao fond Hubert Bals ili neka slična kuća.
SVI SEVERNI GRADOVI je film za gledaoca koji je zaista spreman da ispred sale ostavi apsolutno sve pretpostavke o tome šta je film.
Komljenov postupak bi se mogao smatrati radikalnim, premda bih ja pre rekao da ovo čak nije ni slow cinema pristup već no cinema pristup u kome on istovremeno, neko će reći neizvbežno, gledaočevim potrebama da dobije nekakav logičan sklop, pa makar konfabulirao, a sa druge strane tera gledaoca da se prispituje zašto je u tolikoj meri kondicioniran na fabulaciju i estetizaciju. Konačno, srtrpljenje koje gledalac ulaže u pokušaj da se sebi "objasni" šta je video jednim delom proizilazi iz toga što je ovaj film "legitimisan" učešćem na festivalima a ne odbačen kao besmislica.
Međutim, za razliku od garažnog talasa koji uglavnom biva odbacivan kao besmislica, Komljenov film ima jednu specifičnu konzistentnost i autentičan odmak od filmskih tehnika na koje smo navikli, pa u tom pogledu dobijamo barem recept za film koji nije produkciono zahtevan a eto dobija pažnju, premda naravno uvek ostaje pitanje da li je legitimitet dobio samo zbog estetike ili bi recimo i neko od naših garažera bio prepoznat da ga je finansirao fond Hubert Bals ili neka slična kuća.
SVI SEVERNI GRADOVI je film za gledaoca koji je zaista spreman da ispred sale ostavi apsolutno sve pretpostavke o tome šta je film.
No comments:
Post a Comment