WAR ON EVERYONE

Pogledao sam WAR ON EVERYONE John Michael McDonagha. Ovaj film je skoro pa enciklopedijski primer onoga što ne volim. Za početak, ovo je pokušaj da se parodira buddy cop film, jedan od mojih omiljenih žanrova, a na kraju reklo bi se da ga McDonagh nije ni najpovršnije razumeo a nekmoli prepoznao kontradikcije koje bi se mogle podvući ili elemente koji bi se mogli dekonstruisati. Međutim, WAR ON EVERYONE nije baš ni klasična parodija jer bi istovremeno želeo da bude i tarantinovska dekonstrukcija, da pomalo bude i reinvencija, i povrh svega, ako može hteo bi da bude "buddy cop film kakav je zamislio McDonagh". Ovaj opis deluje kao da je neko snimio film koji vrca od raznih sadržaja, raznih zahvata, u kome se ispostavlja da "više nije više" i sl. Međutim, sve ove ambicije ne rezultiraju velikim brojem zahvata i paradoksalno, svako od tih opredeljenja prisutno je više unutar po jedne scene nego na nivou celine.

Nas nivou celine WAR ON EVERYONE je izrazito oskudan film i po svom dometu ponajviše podseća na one minorne, da ne kažem užasne ekranizacije Elmore Leonarda kao što su LIFE OF CRIME ili FREAKY DEAKY. Jedina razlika je što su ti nesrećni filmovi po Leonardu mahom bili potpuno nepretenciozni. WAR ON EVERYONE nije lišen određenih pretenzija, i to u spoju sa priličnom neukošću i neinventivnošću daje neprijatan rezultat.

Zanimljivo je da i Johnov brat Martin, posle IN BRUGES u svojoj filmografiji ima sličan pad kada se okrenuo koketiranju sa žanrom - film SEVEN PSYCHOPATHS. WAR ON EVERYONE je na sličan način pad u odnosu na CALVARY.