Pogledao sam THE RITZ Richarda Lestera, adaptaciju brodvejskog hita Terrence McNallyja. Komad je bio hit na Brodveju 1975. a već koliko 1976. snimljen je film sa istom glumačkom podelom. THE RITZ nije naročito dobar film, ali zanimljiv je i istorijski značajan.
McNally je jedan od bitnijih američkih pozorišnih pisaca a naročito je bitna figura LGBT pokreta. THE RITZ je komedija koja u sebi kombinuje gay panic humor sa prikazom jednog paralelnog sveta njujorške gej scene. Glavni junak je debeljuškasti mafijaški zet koji u bekstvu od tazbine beži u njugorški gay spa u kome se ispostavlja da ima nekoliko nezaustavljivih chubby chasera.
Ono što potom usledi je mešavina vodvilja i farse u kome se kroz često vrlo prljav humor i ismevanje pederske scene, njoj daje nova humana dimenzija. Zanimljivo je da prikaz gej scene nije bitno drugačiji od onoga što vidimo u CRUISINGu ali s druge strane, predznak koji sve dobija je bitno drugačiji, upravo zahvaljujući žanru. McNally uspeva da iste stvari prikaže kao manje preteće a sačuvao je atmosferu seksualne neumrenosti, fetišizma i ritualnosti.
U THE RITZu neprestano postoje šale na temu veneričnih bolesti, ali ovaj prikaz raspusnog života dobija potpuno drugačiji predznak kada ukalkulišemo epidemiju AIDSa koja je usledila neposredno posle ovog filma i predstave, ali sigurno uzrokovana i načinom života koji je ovde prikazan i karikiran.
Lester prepoznaje statičnost i one joke momenat ovog predloška i pokušava da iz sve snage gura slapstick, da izvlači gegove iz svega, to povremeno pomaže a povremeno odmaže filmu, odnosno više otkriva nego što prikriva probleme teksta.
Na Zlatnim Globusima, THE RITZ je bio izuzetno visoko vrednovan kada je izašao.
* * / * * * *
McNally je jedan od bitnijih američkih pozorišnih pisaca a naročito je bitna figura LGBT pokreta. THE RITZ je komedija koja u sebi kombinuje gay panic humor sa prikazom jednog paralelnog sveta njujorške gej scene. Glavni junak je debeljuškasti mafijaški zet koji u bekstvu od tazbine beži u njugorški gay spa u kome se ispostavlja da ima nekoliko nezaustavljivih chubby chasera.
Ono što potom usledi je mešavina vodvilja i farse u kome se kroz često vrlo prljav humor i ismevanje pederske scene, njoj daje nova humana dimenzija. Zanimljivo je da prikaz gej scene nije bitno drugačiji od onoga što vidimo u CRUISINGu ali s druge strane, predznak koji sve dobija je bitno drugačiji, upravo zahvaljujući žanru. McNally uspeva da iste stvari prikaže kao manje preteće a sačuvao je atmosferu seksualne neumrenosti, fetišizma i ritualnosti.
U THE RITZu neprestano postoje šale na temu veneričnih bolesti, ali ovaj prikaz raspusnog života dobija potpuno drugačiji predznak kada ukalkulišemo epidemiju AIDSa koja je usledila neposredno posle ovog filma i predstave, ali sigurno uzrokovana i načinom života koji je ovde prikazan i karikiran.
Lester prepoznaje statičnost i one joke momenat ovog predloška i pokušava da iz sve snage gura slapstick, da izvlači gegove iz svega, to povremeno pomaže a povremeno odmaže filmu, odnosno više otkriva nego što prikriva probleme teksta.
Na Zlatnim Globusima, THE RITZ je bio izuzetno visoko vrednovan kada je izašao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment