Pogledao sam THE HIPPOPOTAMUS Johna Jencksa, ekranizaciju izvanrednog romana Stephena Frya. Reč je o komediji sa elementima misterije, o londonskom piscu alkoholičaru koji je odavno prestao sa poezijom i postao novinar, kog angažuje kćer bivše bliske prijateljice da ode na imanje bogatih prijatelja i istraži da li se na njemu nalazi izvor čudotvorne isceljujuće energije. Zadrigli skeptik odlazi na imanje i kreće da ljušti misteriju sloj po sloj.
Roger Allam se odlično snašao u naslovnoj ulozi i svojom interpretacijom umnogome nadoknađuje određene nedostatke scenarističke adaptacije romana. Naime, Fryev roman ima zanimljivu priču i vrlo je sceničan, pa i filmičan, međutim pisan je u epistolarnoj formi i jezičke bravure i humor pisane reči su jako važan adut knjige. Scenaristi su to pokušali da očuvaju pre svega kroz dijalog i ponešto kroz voiceover i u tome su delimično uspeli.
Fryev roman u ovoj varijanti naravno nije dobio svoj filmski ekvivalent. THE HIPPOPOTAMUS nije odličan i lucidan film, ali konvencionalna i skrupulozna ekranizacija svakako jeste. Ono što je verovatno najveći nedostatak filma nije toliko scenarističke prirode koliko rediteljske. THE HIPPOPOTAMUS ima relativno ravan ritam, i vizuelno je neinventivan, čima se približava ravni televizijskog filma.
Doduše, ovo je film baziran na velikim preokretima, a ja kao čitalac i fan romana sam ih znao unapred i sklon sam da poverujem kako mogu biti izuzetno moćni gledaocima kojima materijal uopšte nije poznat.
Ipak, ključna stvar vezana za ovu ekranizaciju jeste za početak da je komična i da se Fryeva duhovitost prenela, pre svega kroz Allamovu interpretaciju a zatim i da je očuvan balans crnila, pa i tragike u opštem crnom humoru ovog predloška.
* * 1/2 / * * * *
Roger Allam se odlično snašao u naslovnoj ulozi i svojom interpretacijom umnogome nadoknađuje određene nedostatke scenarističke adaptacije romana. Naime, Fryev roman ima zanimljivu priču i vrlo je sceničan, pa i filmičan, međutim pisan je u epistolarnoj formi i jezičke bravure i humor pisane reči su jako važan adut knjige. Scenaristi su to pokušali da očuvaju pre svega kroz dijalog i ponešto kroz voiceover i u tome su delimično uspeli.
Fryev roman u ovoj varijanti naravno nije dobio svoj filmski ekvivalent. THE HIPPOPOTAMUS nije odličan i lucidan film, ali konvencionalna i skrupulozna ekranizacija svakako jeste. Ono što je verovatno najveći nedostatak filma nije toliko scenarističke prirode koliko rediteljske. THE HIPPOPOTAMUS ima relativno ravan ritam, i vizuelno je neinventivan, čima se približava ravni televizijskog filma.
Doduše, ovo je film baziran na velikim preokretima, a ja kao čitalac i fan romana sam ih znao unapred i sklon sam da poverujem kako mogu biti izuzetno moćni gledaocima kojima materijal uopšte nije poznat.
Ipak, ključna stvar vezana za ovu ekranizaciju jeste za početak da je komična i da se Fryeva duhovitost prenela, pre svega kroz Allamovu interpretaciju a zatim i da je očuvan balans crnila, pa i tragike u opštem crnom humoru ovog predloška.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment