Četvrti film Bena Afflecka LIVE BY NIGHT je ako imamo u vidu domete THE TOWNa a u nekoj meri i ARGOa, sasvim sigurno bio među najočekivanijim naslovima sezone. Nažalost, krajnji rezultat je razočarao na praktično svim nivoima i u zabrinjavajućoj meri. Pogrešno je misliti da je LIVE BY NIGHT vesnik nekakve Affleckove krize jer on ide postepeno ka Warnerovom cilju a to je da im bude novi Clint Eastwood, ali činjenica da je ovaj film slab čak i na nivoima na kojima u prethodna tri filma Affleck nije grešio poprilično iznenađuje.
Na nivou priče, Affleckova adaptacija Lehaneovog romana deluje kao da je prošla kroz ozbiljno rende u montaži, film ima jako problematičan ritam, uopšte nisu istesani akcenti i intervali, sve je interval, ne mogu da se prepoznaju glavne teme, glavni konflikti, nema odgovora na pitanje o čemu govori film. Daleko od toga da je LIVE BY NIGHT nerazumljiv, naprotiv, film je vrlo jasan, rekao bih čak i prejednostavan strukturalno, međutim unutar same celine ne postoje akcenti koji bi dali značaj pojedinim događajima koje film obrađuje. Po samom sklopu događaja, LIVE BY NIGHT deluje kao veliki gangsterski ep maltene scorseseovskog karaktera, ali po realizaciji više deluje kao <Warnerov gangsterski film iz tridesetih.
Film ima nekoliko ključnih motiva - osvetu, ljubavnu priču, culture clash, uspon i pad kriminalca, ali nijedna od tih tema nije izgrađena kao ključna što nas onda dovodi do niza problema. Za početak, ljubavna priča koja motiviše osvetu ima u sebi nekog neo noir štimunga ali ona koja je glavna okosnica filma data je potpuno površno, bez ikakve produbljenosti i snage da donese katarzu junaku. Isto važi i za niz manjih zapleta i prepreka koje junak doživljava u periodu bavljenja organizovanim kriminalom.
U pogledu priče, dakle LIVE BY NIGHT je film koji zaslužuje gledanje nekog drugog cuta jer je moguće da je ovog potpunog "poravnavanja" došlo baš usled pokušaja da se film uklopi u neki komercijalni format od oko dva sata i da je bio mnogo efektniji u dužoj verziji.
Voice-over koji deluje potpuno silom dodato, maltene bez ikakve jezgrovitosti ili verbalnog efekta, deluje kao poštapalica i što je još gore nimalo ne pomaže filmu jer elipse koje pokušava da prevaziđe nisu toliko zjapeće. Imprsivno je kako je voice-over loše iskorišćen i anemično realizovan.
Ono što je možda razlog pokušaja da se LIVE BY NIGHT skrati na trajanje THE ACCOUNTANTa jeste svest o tome da ni u dužoj varijanti ovaj film nije ništa naročito. Recimo, mnogo sam očekivao od saradnje Afflecka i Boba Richardona. Rezultat je film koji je vrlo neupečatljivo slikan i samo na početku positno gradi neku atmosferu, posle je uopšte i nema. Richardson je maestro koji je snimio neke od najekspresivnijih Stoneovih, Scorseseovih i Tarantinovih filmova ali ovo više liči na JAGODIĆE nego na njegove ranije radove.
Film je mizanscenski neinteresantan, postavke se ponavljaju, scene razgovora za stolom su do te mere monotone stilski da deluju skoro kao parodija. Isto važi i za obračune, uvodni u Bostonu ima snage ali završni u Tampi je vrlo slab.
Od glumaca jedina koja je napravila nekakav domet i jedini zanimljiv lik pružila je Elle Fanning. Nažalost, njen lik dobija nedovoljan prostor i prikazan je kroz nekoliko neobjašnjivo agresivnih elipsi u ključnim situacijama.
Da li ovo znači da je Affleck naprasno zaboravio da režira? Naravno da ne. Ali u ovom filmu nema onoga što je krasilo njegove ranije filmove - a to je pozicija glumca koji odlučuje da režira jer ima šta da kaže i usput ispada bolji reditelj nego glumac. LIVE BY NIGHT deluje kao film reditelja-veterana koje je snimio usput. LIVE BY NIGHT nije generic samo utoliko jer je smešten u epohu i u nekomercijalan žanr, ali za razliku od HACKSAW RIDGEa nije pokazao da tu epohu i nekomercijalnu formu može da plasira na nov i svež način.
Da li je LIVE BY NIGHT vaniuty project koji je Warner dopustio Afflecku u zamenu za njegovu ekspertizu u DCEU? Da li je on suviše rastretsen svojim komercijalnim obavezama da ozbiljnije radi svoj autorski projekat? Ne znam. Ali, ta pitanja se nameću.
Pre nekog vremena je Affleck zapazio kako ga svi pitaju kad će Batman a niko ga nije pitao za LIVE BY NIGHT. Na kraju ispada da su ovogodišnji filmovi u kojima je igrao Batmana daleko bolji od tog filma za koji ga niko nije pitao.
* * / * * * *
Na nivou priče, Affleckova adaptacija Lehaneovog romana deluje kao da je prošla kroz ozbiljno rende u montaži, film ima jako problematičan ritam, uopšte nisu istesani akcenti i intervali, sve je interval, ne mogu da se prepoznaju glavne teme, glavni konflikti, nema odgovora na pitanje o čemu govori film. Daleko od toga da je LIVE BY NIGHT nerazumljiv, naprotiv, film je vrlo jasan, rekao bih čak i prejednostavan strukturalno, međutim unutar same celine ne postoje akcenti koji bi dali značaj pojedinim događajima koje film obrađuje. Po samom sklopu događaja, LIVE BY NIGHT deluje kao veliki gangsterski ep maltene scorseseovskog karaktera, ali po realizaciji više deluje kao <Warnerov gangsterski film iz tridesetih.
Film ima nekoliko ključnih motiva - osvetu, ljubavnu priču, culture clash, uspon i pad kriminalca, ali nijedna od tih tema nije izgrađena kao ključna što nas onda dovodi do niza problema. Za početak, ljubavna priča koja motiviše osvetu ima u sebi nekog neo noir štimunga ali ona koja je glavna okosnica filma data je potpuno površno, bez ikakve produbljenosti i snage da donese katarzu junaku. Isto važi i za niz manjih zapleta i prepreka koje junak doživljava u periodu bavljenja organizovanim kriminalom.
U pogledu priče, dakle LIVE BY NIGHT je film koji zaslužuje gledanje nekog drugog cuta jer je moguće da je ovog potpunog "poravnavanja" došlo baš usled pokušaja da se film uklopi u neki komercijalni format od oko dva sata i da je bio mnogo efektniji u dužoj verziji.
Voice-over koji deluje potpuno silom dodato, maltene bez ikakve jezgrovitosti ili verbalnog efekta, deluje kao poštapalica i što je još gore nimalo ne pomaže filmu jer elipse koje pokušava da prevaziđe nisu toliko zjapeće. Imprsivno je kako je voice-over loše iskorišćen i anemično realizovan.
Ono što je možda razlog pokušaja da se LIVE BY NIGHT skrati na trajanje THE ACCOUNTANTa jeste svest o tome da ni u dužoj varijanti ovaj film nije ništa naročito. Recimo, mnogo sam očekivao od saradnje Afflecka i Boba Richardona. Rezultat je film koji je vrlo neupečatljivo slikan i samo na početku positno gradi neku atmosferu, posle je uopšte i nema. Richardson je maestro koji je snimio neke od najekspresivnijih Stoneovih, Scorseseovih i Tarantinovih filmova ali ovo više liči na JAGODIĆE nego na njegove ranije radove.
Film je mizanscenski neinteresantan, postavke se ponavljaju, scene razgovora za stolom su do te mere monotone stilski da deluju skoro kao parodija. Isto važi i za obračune, uvodni u Bostonu ima snage ali završni u Tampi je vrlo slab.
Od glumaca jedina koja je napravila nekakav domet i jedini zanimljiv lik pružila je Elle Fanning. Nažalost, njen lik dobija nedovoljan prostor i prikazan je kroz nekoliko neobjašnjivo agresivnih elipsi u ključnim situacijama.
Da li ovo znači da je Affleck naprasno zaboravio da režira? Naravno da ne. Ali u ovom filmu nema onoga što je krasilo njegove ranije filmove - a to je pozicija glumca koji odlučuje da režira jer ima šta da kaže i usput ispada bolji reditelj nego glumac. LIVE BY NIGHT deluje kao film reditelja-veterana koje je snimio usput. LIVE BY NIGHT nije generic samo utoliko jer je smešten u epohu i u nekomercijalan žanr, ali za razliku od HACKSAW RIDGEa nije pokazao da tu epohu i nekomercijalnu formu može da plasira na nov i svež način.
Da li je LIVE BY NIGHT vaniuty project koji je Warner dopustio Afflecku u zamenu za njegovu ekspertizu u DCEU? Da li je on suviše rastretsen svojim komercijalnim obavezama da ozbiljnije radi svoj autorski projekat? Ne znam. Ali, ta pitanja se nameću.
Pre nekog vremena je Affleck zapazio kako ga svi pitaju kad će Batman a niko ga nije pitao za LIVE BY NIGHT. Na kraju ispada da su ovogodišnji filmovi u kojima je igrao Batmana daleko bolji od tog filma za koji ga niko nije pitao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment