THE AUTOPSY OF JANE DOE

Mnogo sam očekivao od novog filma Andre Oevredala. Posle TROLLJEGEREN, nametnuo se kao jedno od prvih imena savremene žanrovske scene. TROLLJEGEREN je bio važan film, svež film i što je najvažnije spektakularan i u izvesnoj meri inovativan film. THE AUTOPSY OF JANE DOE nažalost nije ništa od toga. Štaviše od toga, Oevredal je pošao putem na kome je pokazao apsolutno sve svoje rediteljske nedostatke.

TROLLJEGEREN je bio norveški film, smešten u tamošnji krajolik, tamošnji mentalitet, i objekte, dočim je JANE DOE američki film, smešten u provinciju viđenu nebrojeno puta. Oevredal nažalost pokazuje da nema ništa novo da nam pokaže u odnosu na ono što su drugi redotelji već snimili.

TROLLJEGEREN je bio film sa profilisanim i specifičnim vizuelnim konceptom. Kretao se found footage i mockumentary linijom. JANE DOE je međutim film koji režiran konvencionalno, sa postavljeni “četvrtim zidom” i to Oevredal pokazuje da nažalost nema šta da pruži kada nema neki efektan konceptualni gimmick.

U ovom filmu, Oevredal je na neki način tražio priču koja iziskuje jake rediteljske fundamente i pokazao je da ih zapravo nema, da može da pruži jedan prilično konvencionalan, neinventivan film.

Kada tome dodamo priču koja je stupidna i mogla bi funkcionisati samo u briljantnoj realizaciji, koja je kako rekoh, izostala, rezultat je tipičan primer minornog filma sa poznatim glumcima. 

Nažalost, Emile Hirsch i Brian Cox ne donose ništa naročito da bi se film podigao na neki viši nivo. Sve u svemu, drago mi je da barem kritika nije odbacija ovaj film, mada realno ima dosta marginalnu distribuciju i zarad ove vrste ekspanzije, Oevredal nije nužno morao ići u Holivud, i TROLLJEGEREN je maltene ovako pušten. 

* 1/2 / * * * *