Pogledao sam PHOENIX Christina Petzolda. Nisam ranije gledao njegove filmove iako sam čuo da je vrlo cenjen reditelj, i u Nemačkoj, a naročito kod nas, među ljubiteljima art house filma. Krenuo sam od njegovog najsvežijeg filma PHOENIX, priče o unakaženoj žrtvi Holokausta koja se susreće sa čovekom kog je volela i koji ju je predao nacistima.
Petzoldov film oslonjen je na premisu koja u sebi nosi dosta senzacionalizma ali i otvara dosta prostora za suptilnu psihološku i erotsku igru po uzoru na Hitchcockov VERTIGO. Nažalost, Petzoldov film deluje toliko staromodno da deluje maltene kao parodija na Hitchcocka i brojne druge filmove. Postupak u vizuelnom pogledu možemo definisati kao krajnje rudimentaran, ali sama priča je vapila za nečim sofisticiranijim što on ovog pzta nije pružio.
S druge strane, ta sama epoha, Nemačka neposredno posle rata u spoju sa teatralnim mizanscenom i glumom praktično filmu "poklanjaju" utisak "klase" koji Petzold ne uspeva da konvertira u krajnji rezultat.
* * / * * * *
Petzoldov film oslonjen je na premisu koja u sebi nosi dosta senzacionalizma ali i otvara dosta prostora za suptilnu psihološku i erotsku igru po uzoru na Hitchcockov VERTIGO. Nažalost, Petzoldov film deluje toliko staromodno da deluje maltene kao parodija na Hitchcocka i brojne druge filmove. Postupak u vizuelnom pogledu možemo definisati kao krajnje rudimentaran, ali sama priča je vapila za nečim sofisticiranijim što on ovog pzta nije pružio.
S druge strane, ta sama epoha, Nemačka neposredno posle rata u spoju sa teatralnim mizanscenom i glumom praktično filmu "poklanjaju" utisak "klase" koji Petzold ne uspeva da konvertira u krajnji rezultat.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment