Pogledao sam JERICHOW Christiana Petzolda i moram priznati da me je vrlo zaintrigirala velika sličnost ovog filma sa nedavnim MARYLAND Alice Winocour. Ovde isto imamo ratnog veterana, bivšeg vojnika, i njegovo zaposlenje kod Turčina, dakle stranca sa Bliskog Istoka, tokom kog usledi romansa sa gazdinom suprugom. MARYLAND govori o veteranu koji je doveden da bude telohranitelj porodici bogatog libanskog trgovca oružjem i dok je ovaj na putovanju započinje napetu vezu sa suprugom. Kod Petzolda čak imamo i motiv Turčinovog odlaska na put.
Film Alice Winocour sa svojim nadovezivanjem na Audiarda mi je bio svakako prijatnije gledalačko iskustvo i bliži nečemu što volim, ali Petzoldu se ne može osporiti da je ovde ponudio interesantnu i razvijeniju priču koja se oslanja na tradicije film noira ali ih subvertira na autentičan način. U tom smislu rekao bih da je Alice Winocour na neki način ovu priču žanrovski konkretizovala na sličan način kako to radi holivudski rimejk, a videćemo šta će se desiti kada sam Holivud bude obradio MARYLAND jer prava za rimejk su prodata.
Petzoldov film je atmosferičan i skoro u potpunosti uspeva da isprati intrigantnost priče rediteljskim postupkom, i u radu s glumcima i u domenu vizuelnog koncepta. U dramaturškom pogledu, JERICHOW je praktično školski primer dobro postavljene priče, ne samo na niovu samog zapleta i odnosa već i detalja u vezi sa delatnošću likova.
Kod Petzolda se često ponavljaju motivi, u određenom smislu njegov opus je i baziran na neprekidnom ponavljanju već kroz stalno prisustvo glumice Nine Hoss, ali ovde to zalazi i u neke neobične detalje - recimo kao u filmu YELLA, motiv namerno izazvane saobraćajne nesreće igra značajnu ulogu, i opet je u centru tog incidenta automobil istog tipa, iste marke, mada ne i isti model. Nisam uspeo da dokučim smisao ove vrste fetišizma, ali se nadam da nije reč o nečemu slučajnom ili banalnom ili samo nagradi za pažljivog gledaoca.
U svakom slučaju, gotovo da možemo reći kako nije u redu što JERICHOW nije i oficijelno prepoznat kao inspiracija za MARYLAND jer sličnosti su prevelike da bi bila nehotične.
* * * / * * * *
Film Alice Winocour sa svojim nadovezivanjem na Audiarda mi je bio svakako prijatnije gledalačko iskustvo i bliži nečemu što volim, ali Petzoldu se ne može osporiti da je ovde ponudio interesantnu i razvijeniju priču koja se oslanja na tradicije film noira ali ih subvertira na autentičan način. U tom smislu rekao bih da je Alice Winocour na neki način ovu priču žanrovski konkretizovala na sličan način kako to radi holivudski rimejk, a videćemo šta će se desiti kada sam Holivud bude obradio MARYLAND jer prava za rimejk su prodata.
Petzoldov film je atmosferičan i skoro u potpunosti uspeva da isprati intrigantnost priče rediteljskim postupkom, i u radu s glumcima i u domenu vizuelnog koncepta. U dramaturškom pogledu, JERICHOW je praktično školski primer dobro postavljene priče, ne samo na niovu samog zapleta i odnosa već i detalja u vezi sa delatnošću likova.
Kod Petzolda se često ponavljaju motivi, u određenom smislu njegov opus je i baziran na neprekidnom ponavljanju već kroz stalno prisustvo glumice Nine Hoss, ali ovde to zalazi i u neke neobične detalje - recimo kao u filmu YELLA, motiv namerno izazvane saobraćajne nesreće igra značajnu ulogu, i opet je u centru tog incidenta automobil istog tipa, iste marke, mada ne i isti model. Nisam uspeo da dokučim smisao ove vrste fetišizma, ali se nadam da nije reč o nečemu slučajnom ili banalnom ili samo nagradi za pažljivog gledaoca.
U svakom slučaju, gotovo da možemo reći kako nije u redu što JERICHOW nije i oficijelno prepoznat kao inspiracija za MARYLAND jer sličnosti su prevelike da bi bila nehotične.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment