EVOLUTION

Pogledao sam EVOLUTION Lucile Hadžihalilović. Pomalo je tužno videti kako rediteljka koja je pre desetak godina bila cutting edge autor i unutar art housea se poigravala žanrovskim stilemama danas stoji u dubokoj stagnaciji, van svih tokova, ponavljajući formulu iz svog dugometražnog debija, praveći besmislenu inverziju sa žena na muškarce, tonući u neku impotentnu grotesku, bez snage da istera bilo jasnu umetničku viziju bilo kako tako zanimljiv film.

Jedan od glavnih aspurda ovog filma jeste zapravo neverovatna neutemeljnost. Čini se kao da Lucile nema na šta da se ovde osloni jer film na svakom nivou škripi. Vizuelni domet filma je zahvaljujući budžetu i veštini saradnika na zavidnom nivou ali prizori koje Lucile stavlja na ekran su intelektualno na nivou studentskog filma, salata “lepih slika” koje ne čine nikakvu ozbiljnu celinu.

Kada bi barem sve to išlo u pravcu nekog čistog filma, nekog vizuelnog izražavanja koje ne mora nužno imati fabulaciju ni po jada, ali EVOLUTION svoje zamahe upravo usporava pokušajima da tobože ima nekakvog smisla.

I kad god u sve to pokuša da unese neki kontekst, neku simboliku, neki smisao, postaje zapanjujuće glup, pa čak i gledalac kome je baš stalo do razuma prosto poželi da film ode dalje od onoga što mu ne ide.

Harverski EVOLUTION ima sve elemente onoga što se od Lucile Hadžihalilović očekivalo. Nažalost, nema ništa od neophodnog softvera. 

* 1/2 / * * * *