CONCUSSION

Pogledao sam CONCUSSION Petera Landesmana, message movie starog kova, istinitu priču o neuropatologu Bennetu Omaluu koji je “objavio da je otkrio toplu vodu”, odnosno prepoznao je fenomen hronične traumatske encelopatije kod NFL igrača, i njegovoj borbi da svoje nalaze plasira u javnost uprkos ogromnim opstrukcijama od strane lige ali i ljubitelja američkog fudbala.

Landesmanov film vrlo jasno objašnjava temu kojom se bavi, i iako je ovo film o temi iz američkog fudbala sve je prebačeno na ljudsku ravan, bilo da je reč o psihologiji ili samom telu, tako da smatram da je ovo naslov koji bi vrlo lako mogao biti shvaćen i među publikom koja ne poznaje američki fudbal. Ovo je film koji će svakako biti lakše shvaćen nego recimo MONEYBALL.

Vrlo u zanimljive etičke dileme koje postavlja ovaj film. Naime, Omaluov doprinos je potencijalno mogao da se svede na samo jednu stvar - a to je ukazivanje javnosti da je jedan vrlo čest nusefekat bavljenja američkim fudbalom teško oštećenje mozga. Omalu nije ni mogao ni pretendovao da uradi više od toga, ali otpor na koji je naišao bio je ravan onome koji je duvanska industrija pružala u vreme kada je trebalo etablirati naučne nalaze da je pušenje štetno. Iz današnje vizure, kada na svakoj paklici cigareta piše da su štetne po zdravlje pa to pušačima ne smeta, sve deluje kao Pirova pobeda, a u slušaju Benneta Omalua jedino rešenje moglo je biti da se deca pre početka bavljenja sportom upozore na moguće rizike.

Međutim, čini se da etička dimenzija koju otvara CONCUSSION zapravo nije samo vezana za one koji profitiraju od sporta, već i za one koji se njime bave i za one koji u njemu uživaju. Očigledno je ozvaničeno saznanje da će oko 28% ljudi koji igraju na NFL terenima završiti sa oštećenjem mozga, previše bolno i za organizatpre takmičenja i za gledaoce koji u svemu tome uživaju.

Ovaj film je na ličnom nivou iskomunicirao sa mnom između ostalog i zato što mi je svest o teškim povredema igrača jedna od prepreka zašto nisam u stanju da pratim NFL iako obožavam gridiron filmove. U tom pogledu mogu da zamislim kako bi izgledalo da je Omaluov nalaz bio adekvatno prihvaćen.

Film ima elemente trilera, u istoj meri koliko i Mannov INSIDER. Landesman nije reditelj prefinjenog rukopisa, ali CONCUSSION je sasvim dobro i jasno realizovan za priču tog profila i u principu ne zaostaje za Millerovim MONEYBALLom.

Međutim, rekao bih da je MONEYBALL iako jako sličan mada i bitno hermetičniji film, naišao na mnogo bolju recepciju od CONCUSSIONa, pa ne bih isključio mogućnost da je “istina” koju Landesman, inače umirovljeni novinar, možda previše neprijatna za američku javnost.

Posmatrajući ovogodišnju konkurenciju za oskara, naročito u ovom podžanru, CONCUSSION je jedan od zrelijih naslova. Landesman nije Spielberg i CONCUSSION filmski ne dobacuje do BRIDGE OF SPIES ali reč je o sadržajnom filmu koji zaslužuje pažnju. To je ta linija srednjebudžetnog filma koji izumire a ove godine je dao dobre rezultate poput THE WALK, BRIDGE OF SPIES ili CONCUSSION na kraju krajeva.

Will Smith naravno donosi harizmu superstara kao što se i očekivalo, i nigerijski akcenat koristi vrlo nenametljivo. Zanimljivo je kako fino kanališe Omaluovu sujetu kroz niz detalja, i pretvara je u simpatičnu manu svog junaka.

Sporedna tema filma je “američki san” nigerijskog lekara koji se ruši posle suočavanja sa drugom najbitnijom američkom vrednošću posle religije a to je američki fudbal. Kada se udari na fudbal, Amerika se pretvara u monstruma, i Omaluova sudbina je trilerska, mada i dosta uverljiva. Sasvim sigurno je da ovaj film može steći simpatije Ducija Simonovića. 

* * * / * * * *