Reprizirao sam THE PERFECT STORM Wolfganga Petersena, drugi film u njegovom triptihu o moru. Prvi film naravno bio je DAS BOOT, priča o nacističkoj podmornici za vreme rata, u kojoj je rat poslužio kao polje u kome ljudi uspevaju da očvrsnu do tačke pucanja a u zavisnosti od toga na čijoj strani se bore taj napor ili nema smisla. U vreme izlaska DAS BOOT je kritikovan jer je nedovoljno postavio junake u kontekst nacističkih aktivnosti što je tačno, ali je sa krajem u kome oni stradaju uprkos podvigu koji su izveli zapravo ne samo kazna za nacizam već i simbol ukletog sistema čije inherentne mane ne može da ispravi pojedinac. DAS BOOT je bio baziran na istinitim događajima iako ne i na istinitoj priči.
THE PERFECT STORM je baziran na istinitoj priči koja sama po sebi nije baš autentična jer je izvor za njenu ekranizaciju bio roman Sebastiana Jungera koji je pokušao da rekonstruiše događaje tokom velike oluje 1991. godina i sudbinu ribarskog broda Andrea Gail. Kraj filma je sličan DAS BOOTu, junaci taman pomisle da su se izvukli ali onda ih dotuče inherentna mana sistema za koji rade i oni ipak stradaju.
Junaci ovog filma su mogli da prežive da su poslušali savete kolega i moderne meteorološke prognoze koje su im bile dostupne, međutim nisu to uradili jer su želeli da posle mršave ribarske sezone donesu ogroman ulov u luku. Dakle, ulog je novac a sistem je kapitalizam. Razlika je u tome što se Petersen za razliku od junaka DAS BOOTa ovde bavi kako sentimentalnom motivacijom pre lova, tako i sentimentalnom kodom posle. Međutim, između prinuđenosti ribara da rizikuju živote za novac i završnice u kojoj se njihova žrtva uklapa u mit. hrabrim moreplovcima, kriju se razni slojevi komodifikacije, od oluje koja se komodifikuje kao medijski fenomen do njihovog stradanja koje se dožiljava kao Posejdonov hir hemingvejevskih razmera a ne pogrešna procena usloljena trkom za novcem.
Za razliku od DAS BOOTa, Petersen se ovde nalazi na pipavom terenu u prikazivanju junaka jer su to svarne ličnosti tako da na nivou podele skuplja ekipu koja dobro kombinuje film star look i blue collar ogrubelost ali je prilično taktičan kada dođe do prikaza njihovih odnosa. Ako imamo u vidu da je odnos među ribarima većim delom mogao biti izmaštan jer nema preživelih, mogao je biti zanimljiviji, no imajući u vidu njihove porodice, nije se smelo preterivati.
Glumci solidno nose svoje likove i uprkos Petersenovoj taktičnosti prema stvarnim ličnostima donose neku ubedljivost motiva.
Fizička produkcija je impresivna, CGI s kraja prošlog milenijuma je danas u nekim scenama arhaičan ali sve u svemu saspens je opipljiv i prevazilazi tehničke okolnosti koje se moraju uzeti u obzir.
Petersenov treći film na moru je POSEIDON, rimejk Neameovog klasika u čijem centru više nisu profesionalci već turisti. Otud, zanimljiva je gradacija u kojoj se kao ambijent za uzbudljivu avanturu uzimaju agresivni rat, grozničavi rad i egzotični odmor, svojevrsna kratka istorija zapadnog društva.
* * * / * * * *
THE PERFECT STORM je baziran na istinitoj priči koja sama po sebi nije baš autentična jer je izvor za njenu ekranizaciju bio roman Sebastiana Jungera koji je pokušao da rekonstruiše događaje tokom velike oluje 1991. godina i sudbinu ribarskog broda Andrea Gail. Kraj filma je sličan DAS BOOTu, junaci taman pomisle da su se izvukli ali onda ih dotuče inherentna mana sistema za koji rade i oni ipak stradaju.
Junaci ovog filma su mogli da prežive da su poslušali savete kolega i moderne meteorološke prognoze koje su im bile dostupne, međutim nisu to uradili jer su želeli da posle mršave ribarske sezone donesu ogroman ulov u luku. Dakle, ulog je novac a sistem je kapitalizam. Razlika je u tome što se Petersen za razliku od junaka DAS BOOTa ovde bavi kako sentimentalnom motivacijom pre lova, tako i sentimentalnom kodom posle. Međutim, između prinuđenosti ribara da rizikuju živote za novac i završnice u kojoj se njihova žrtva uklapa u mit. hrabrim moreplovcima, kriju se razni slojevi komodifikacije, od oluje koja se komodifikuje kao medijski fenomen do njihovog stradanja koje se dožiljava kao Posejdonov hir hemingvejevskih razmera a ne pogrešna procena usloljena trkom za novcem.
Za razliku od DAS BOOTa, Petersen se ovde nalazi na pipavom terenu u prikazivanju junaka jer su to svarne ličnosti tako da na nivou podele skuplja ekipu koja dobro kombinuje film star look i blue collar ogrubelost ali je prilično taktičan kada dođe do prikaza njihovih odnosa. Ako imamo u vidu da je odnos među ribarima većim delom mogao biti izmaštan jer nema preživelih, mogao je biti zanimljiviji, no imajući u vidu njihove porodice, nije se smelo preterivati.
Glumci solidno nose svoje likove i uprkos Petersenovoj taktičnosti prema stvarnim ličnostima donose neku ubedljivost motiva.
Fizička produkcija je impresivna, CGI s kraja prošlog milenijuma je danas u nekim scenama arhaičan ali sve u svemu saspens je opipljiv i prevazilazi tehničke okolnosti koje se moraju uzeti u obzir.
Petersenov treći film na moru je POSEIDON, rimejk Neameovog klasika u čijem centru više nisu profesionalci već turisti. Otud, zanimljiva je gradacija u kojoj se kao ambijent za uzbudljivu avanturu uzimaju agresivni rat, grozničavi rad i egzotični odmor, svojevrsna kratka istorija zapadnog društva.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment