Posle filma MILLION DOLLAR BABY uveo sam embargo na gledanje filmova Clinta Eastwooda pošto sam želeo da očuvam kakvo-takvo poštovanje za časnu starinu i da ne krnjim previše status njegove rediteljske i glumačke ličnosti. Međutim, građani su potom počeli da apeluju kako bi ipak trebalo da pogledam GRAN TORINO kao film koji je snimio posle MILLION DOLLAR BABY a koji je zapravo vredan pažnje i koji na određeni način zaključuje jednu liniju njegovih karaktra početu sa Dirty Harryjem.
Za početak, važno je naglasiti da grumpy old man iz ovog filma nema previše veze sa Dirty Harryjem na fundamentalnom nivou. Ovaj junak je cveo život bio lojalni građanin, zasnovao je porodicu, vredno je radio, nije kršio pravila, i tek kada je ostao potpuno sam postao je nadžak-starac koji želi da svima kaže u lice ono što se oduvek kuvalo u njemu. Ta vrsta zakasnele katarze nije svojstvena Harryju koji je u principu to radio još dok je bio u najboljim godinama.
Ono što bi se moglo tumačiti iz ključa Dirty Harryja jeste skrivena potreba za priznanjem koju je junak dugo potiskivao a sada izbija na videlo. U određenom smislu glavni junak vapi za tim da ga neko uvažava i neprestano se, u svom lakonskom stilu hvali vlastitom biografijom.
Otud, Clintov glavni junak nije osnovni problem ovog filma. Veći problem je Clintovo snalaženje u okolnostima savremenog sveta s akojim on očigledno više nije u dodiru. Ulična banda koja teroriše kraj više liči na neki film sa početka devedesetih nego na 2008. Rečju, ovo je trebalo da bude film o snalaženju omaterlog Clintovog lika u savremenom svetu, ali je upravo savremeni svet koji se nalazi u opoziciji Clintu, vrlo klišetiziran i arhaičan. clint zbog svog vanvremenskog stava deluje modernije od svog okruženja koje je izuzetno arhaično.
A tog okruženja ima i previše u odnosu na Clinta, i film bi bio znatno bolji kada bi se situacije u kojima su junaci koji ga okružuju sami, nekako reducirale jer su one i bajate i znatno slabije glumljene.
Ako imamo u vidu, Clintovu duboku starost u vreme kada je snimao ovaj film, i sporadične doze finog, njemu svojstvenog humora u nekim scenama, GRAN TORINO zaslužuje popust i * * * umesto * * 1/2 što je zaista pravi utisak o ovom filmu. Međutim, taj pravi utisak je nešto što u priličnoj meri ne samo da određuje procenu filma već i njegovu poziciju u Clintovom opusu. Iako je nešto bolji od drugih radova iz krizne faze, ovaj film je i dalje paradigmatičan deo svega onog pogrešnog što je Clinta zadesilo u dvehioljaditim, negde posle odličnog filma MYSTIC RIVER.
* * 1/2 / * * * *
Za početak, važno je naglasiti da grumpy old man iz ovog filma nema previše veze sa Dirty Harryjem na fundamentalnom nivou. Ovaj junak je cveo život bio lojalni građanin, zasnovao je porodicu, vredno je radio, nije kršio pravila, i tek kada je ostao potpuno sam postao je nadžak-starac koji želi da svima kaže u lice ono što se oduvek kuvalo u njemu. Ta vrsta zakasnele katarze nije svojstvena Harryju koji je u principu to radio još dok je bio u najboljim godinama.
Ono što bi se moglo tumačiti iz ključa Dirty Harryja jeste skrivena potreba za priznanjem koju je junak dugo potiskivao a sada izbija na videlo. U određenom smislu glavni junak vapi za tim da ga neko uvažava i neprestano se, u svom lakonskom stilu hvali vlastitom biografijom.
Otud, Clintov glavni junak nije osnovni problem ovog filma. Veći problem je Clintovo snalaženje u okolnostima savremenog sveta s akojim on očigledno više nije u dodiru. Ulična banda koja teroriše kraj više liči na neki film sa početka devedesetih nego na 2008. Rečju, ovo je trebalo da bude film o snalaženju omaterlog Clintovog lika u savremenom svetu, ali je upravo savremeni svet koji se nalazi u opoziciji Clintu, vrlo klišetiziran i arhaičan. clint zbog svog vanvremenskog stava deluje modernije od svog okruženja koje je izuzetno arhaično.
A tog okruženja ima i previše u odnosu na Clinta, i film bi bio znatno bolji kada bi se situacije u kojima su junaci koji ga okružuju sami, nekako reducirale jer su one i bajate i znatno slabije glumljene.
Ako imamo u vidu, Clintovu duboku starost u vreme kada je snimao ovaj film, i sporadične doze finog, njemu svojstvenog humora u nekim scenama, GRAN TORINO zaslužuje popust i * * * umesto * * 1/2 što je zaista pravi utisak o ovom filmu. Međutim, taj pravi utisak je nešto što u priličnoj meri ne samo da određuje procenu filma već i njegovu poziciju u Clintovom opusu. Iako je nešto bolji od drugih radova iz krizne faze, ovaj film je i dalje paradigmatičan deo svega onog pogrešnog što je Clinta zadesilo u dvehioljaditim, negde posle odličnog filma MYSTIC RIVER.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment