Pogledao sam THE PLACE BEYOND THE PINES Dereka Cianfrancea koji je postigao svetsku slavu sa filmom BLUE VALENTINE a onda je odlučio da snimi svoj CRASH (po uzoru na Paul Haggisa, ne na Cronenberga). Rezultat je nažalost ne samo slabiji od BLUE VALENTINE već podjednako artificijelan i banalan kao CRASH. Cianfrance čak ni svojim indie postupkom koji u ovom filmu paradoksalno dobiju najzuzbudljiviju formu u scenama akcije, pljačke i krivičnih dela, a deluje vrlo sporno tamo gde mu je jača strana, a to su dramske scene u kojima ova All-Star podela koju čine Ryan Gosling, Bradley Coopper i Eva Mendes deluje potpuno lažno, kao da je zalutala sa seta nekog skupog blokbastera da se izmotava na setu nekog filma o sirotinji. U tom domenu, Gosling se najbolje snalazi i uspeva da kanališe tu potrebnu emociju, s tim što ni on više u ovom žanru nije svež. No, čovek koji je na svojim plećima izneo HALF NELSON ipak zna kako se radi posao u ovoj vrsti filma.
Zato je uz Goslinga u ovom filmu najbolji Dane De Haan koji je izbio u prvi plan prošle godine sa filmom CHRONICLE ali bogata kolekcija filmova koj će imati ovih dana govori o tome da je već neko vreme bilo jasno da je reč o perspektivnom mladom glumcu.
Ako bi žarište problema u ovom filmu moralo da se nađe u jednom domenu, to je svakako sama priča. Naime, scenario razrađuje tri povezane ali nažalost prilično tanke priče. ZU većini filmova koji se baziraju na više vezanih ili nezavisnih priča, uglavnom se javlja utisak kako su autori skupili nekoliko priča koje su nedovoljne za celovečernji film i sklopili ih u celinu. Kod Cianrancea je utisak obrnut, možda se ove priče čak i mogu razraditi u celovečernji film, ali nikako ne funkcionišu u ovakvim segmentima i deluju nedovoljno sadržajno u takvoj formi.
Na kraju, cela priča o tome kako u Americi šta god čovek da uradi nema socijalne mobilnosti deluje kao pokušaj da se spase što se spasiti može od prenaglašene i skoro pa naivne melodrame.
* * / * * * *
Zato je uz Goslinga u ovom filmu najbolji Dane De Haan koji je izbio u prvi plan prošle godine sa filmom CHRONICLE ali bogata kolekcija filmova koj će imati ovih dana govori o tome da je već neko vreme bilo jasno da je reč o perspektivnom mladom glumcu.
Ako bi žarište problema u ovom filmu moralo da se nađe u jednom domenu, to je svakako sama priča. Naime, scenario razrađuje tri povezane ali nažalost prilično tanke priče. ZU većini filmova koji se baziraju na više vezanih ili nezavisnih priča, uglavnom se javlja utisak kako su autori skupili nekoliko priča koje su nedovoljne za celovečernji film i sklopili ih u celinu. Kod Cianrancea je utisak obrnut, možda se ove priče čak i mogu razraditi u celovečernji film, ali nikako ne funkcionišu u ovakvim segmentima i deluju nedovoljno sadržajno u takvoj formi.
Na kraju, cela priča o tome kako u Americi šta god čovek da uradi nema socijalne mobilnosti deluje kao pokušaj da se spase što se spasiti može od prenaglašene i skoro pa naivne melodrame.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment