Pogledao sam STAR TREK: INTO DARKNESS J.J. Abramsa u kome smo videli ono što je očigledno a to je prvi susret posade Enterprisea sa Khanom. U čitavoj seriji misleading reklama, ali i referenci koje su navodile da će Benedict Cumberbatch zapravo biti Khan, krilo se nešto što je prilično očigledno i to skrivanje se prenelo i na film. Sve negde do druge polovine, od gledalaca se krije da je John Harrison Khan, što doduše ne remeti njegove planirane aktivnosti, ali se isto tako preveliki akcenat stavlja na nešto što je svima od početka očigledno, čime INTO DARKNESS neumitno biva doveden u senku klasika WRATH OF KHAN s jedne strane (što su autori verovatno želeli da izbegnu) a sa druge strane deluje kao priča o "misteriji" koja je svima u publici i više nego jasna.
INTO DARKNESS je mogao da prevaziđe ove dve prepreke na samo jedan način, time što bi uspeo da se osloni na fundamente, a to su odnosi među likovima i susret istraživača svemira sa novim svetovima i prirodnim nepogodama koje bi svemu dale arhetipsku dimenziju. No, nažalost, INTO DARKNESS je prilično kompetentan i dinamičan akcioni film u STAR TREK univerzumu koji liči na dobar sequel u epohi raznoraznih Marvelovih sapunskih opera koje toj časnoj formi grade lošu reputaciju, ali bez one jake karakterne interakcije kakvu je imao WRATH OF KHAN, bez onog osećaja istraživanja i avanture koja je ipek bila važna komponentna STAR TREKa i bez one svežine koja je neumitno morala nestati kada se drugi put vraćamo na mesto odličnog reboota.
INTO DARKNESS je film koji stilski skače samom sebi u usta. Naime, priča je kritika militarizacije Starfleeta a INTO DARKNESS je najklasičnija militarizacija serijala u kojoj se Khan pojavljuje kao jedan efektan, zanimljiv negativac, pre svega zahvaljujući tome što ga igra Sherlock (Cumberbatch kao glumac je ovde ipak pre svega Sherlock pa tek onda onaj as kao inače) ali je u svojoj osnovi vrlo generic, sa apstraktnim opštim motivima koje dele svi mogući negativci ovog meseca i ličnom interakcijom koja se ni po čemu ne izdvaja.
Zanimljivo je da INTO DARKNESS ima par plot deviceova baš vezanih za Khana koji su prisutni u AVENGERSu i IRON MAN 3 što čini ovaj film u pojdinim detaljima blago deplasiranim pred današnjom publikom iako je reč o superiornom delu u odnosu na oba pomenuta. Ipak, kad je reč o tako skupom projektu koji režira čovek sa reputacijom veštog scenariste i rukovodioca scenarista očekivalo bi se nešto više inventivnosti.
No, sve ove mane na stranu, uprkos tome što INTO DARKNESS nema snagu filma WRATH OF KHAN i nema svežinu reboota iz koga je nastao, očigledno je posao 2009. godine urađen toliko dobro da je sada rezultirao vrlo solidnim sequelom, koji ima smisla i kao standalone film, koji može da crossoveruje i kod ljudi koji nisu Trekkies. Dakle, Abrams i dalje uspeva da čini STAR TREK relevantnim u filmskom pogledu, uprkos tome što INTO DARKNESS nije najmaštovitiji film koji se na tu temu mogao snimiti. No, ono što je naumio, Abrams uspeva da uradi na solidan način i na kraju cele priče, uprkos svim nedostacima uspeva da ojača svoju reputaciju ovim filmom.
Jedna od stvari koja mi je prijala je možda čak i ta, uslovno rečeno, nemaštovitost - u lavini raznoraznih rebootova, rimejkova i pokušaja da se silom promeni žanrovski ili stilski predznak određenih stvari, Abrams vrlo jasno pokazuje da mu je jasno šta je u osnovi STAR TREK i koji su njegovi kapaciteti za pretenciozne zahvate. U tom pogledu, on ovoj priči ne nameće usiljene filozofske ili psihološke implikacije, ne traži duboko motivisanu realističku dramu tamo gde ne može da je bude, već vrlo vešto prilagođava space operu konvencijama savremenog pogleda na svet, i to je sve.
* * * / * * * *
INTO DARKNESS je mogao da prevaziđe ove dve prepreke na samo jedan način, time što bi uspeo da se osloni na fundamente, a to su odnosi među likovima i susret istraživača svemira sa novim svetovima i prirodnim nepogodama koje bi svemu dale arhetipsku dimenziju. No, nažalost, INTO DARKNESS je prilično kompetentan i dinamičan akcioni film u STAR TREK univerzumu koji liči na dobar sequel u epohi raznoraznih Marvelovih sapunskih opera koje toj časnoj formi grade lošu reputaciju, ali bez one jake karakterne interakcije kakvu je imao WRATH OF KHAN, bez onog osećaja istraživanja i avanture koja je ipek bila važna komponentna STAR TREKa i bez one svežine koja je neumitno morala nestati kada se drugi put vraćamo na mesto odličnog reboota.
INTO DARKNESS je film koji stilski skače samom sebi u usta. Naime, priča je kritika militarizacije Starfleeta a INTO DARKNESS je najklasičnija militarizacija serijala u kojoj se Khan pojavljuje kao jedan efektan, zanimljiv negativac, pre svega zahvaljujući tome što ga igra Sherlock (Cumberbatch kao glumac je ovde ipak pre svega Sherlock pa tek onda onaj as kao inače) ali je u svojoj osnovi vrlo generic, sa apstraktnim opštim motivima koje dele svi mogući negativci ovog meseca i ličnom interakcijom koja se ni po čemu ne izdvaja.
Zanimljivo je da INTO DARKNESS ima par plot deviceova baš vezanih za Khana koji su prisutni u AVENGERSu i IRON MAN 3 što čini ovaj film u pojdinim detaljima blago deplasiranim pred današnjom publikom iako je reč o superiornom delu u odnosu na oba pomenuta. Ipak, kad je reč o tako skupom projektu koji režira čovek sa reputacijom veštog scenariste i rukovodioca scenarista očekivalo bi se nešto više inventivnosti.
No, sve ove mane na stranu, uprkos tome što INTO DARKNESS nema snagu filma WRATH OF KHAN i nema svežinu reboota iz koga je nastao, očigledno je posao 2009. godine urađen toliko dobro da je sada rezultirao vrlo solidnim sequelom, koji ima smisla i kao standalone film, koji može da crossoveruje i kod ljudi koji nisu Trekkies. Dakle, Abrams i dalje uspeva da čini STAR TREK relevantnim u filmskom pogledu, uprkos tome što INTO DARKNESS nije najmaštovitiji film koji se na tu temu mogao snimiti. No, ono što je naumio, Abrams uspeva da uradi na solidan način i na kraju cele priče, uprkos svim nedostacima uspeva da ojača svoju reputaciju ovim filmom.
Jedna od stvari koja mi je prijala je možda čak i ta, uslovno rečeno, nemaštovitost - u lavini raznoraznih rebootova, rimejkova i pokušaja da se silom promeni žanrovski ili stilski predznak određenih stvari, Abrams vrlo jasno pokazuje da mu je jasno šta je u osnovi STAR TREK i koji su njegovi kapaciteti za pretenciozne zahvate. U tom pogledu, on ovoj priči ne nameće usiljene filozofske ili psihološke implikacije, ne traži duboko motivisanu realističku dramu tamo gde ne može da je bude, već vrlo vešto prilagođava space operu konvencijama savremenog pogleda na svet, i to je sve.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment