Reprizirao sam SLAP SHOT George Roy Hilla, svakako jednu od ključnih sportskih komedija, smeštenu u milje nižerazrednih hokejaških liga. Paul Newman u ovom filmu nastavalja uspešnu saradnji su Hillom, jednim od zanimljivijih i u osnovi potcenjenih reditelja šezdesetih i sedamdesetih, uprkos tome što je snimio niz odličnih i barem dva kapitalna filma, BUTCH & SUNDANCE i THE STING.
SLAP SHOT je takođe izuzetan film, pošto se ne oslanja na klasične holivudske žanrove vesterna i krimića i ne preispituje ih kao što su radili SUNDANCE i STING onda nije uspeo da se nametne kao istorijski bitan naslov. S druge strane, u vreme kada se ovaj film pojavio slične priče o kompeticiji unutar američkog društva i uopšte o tamošnjoj kulturi takmičenja, između ostalog i u sportu radio je Michael Ritchie, na čiji opus SLAP SHOT svakako može da se referiše.
Naime, Ritchie je snimio BAD NEWS BEARS po scenariju čuvenog Billa Lancastera od timu netalentovane dece koja počinju da pobeđuju u bejzbolu igrajući prljavo. Hill je snimao po scenariju takođe čuvene Nancy Dowd (koja se često potpisivala muškim imenom i SLAP SHOT je iznenađujuće muževan scenario) je priča o nižerazrednom hokejaškom timu koji shvata da će propasti ukoliko ne počne da pobeđuje i prvilači pažnju. Oni odlučuju da postanu goonovi, i tučom i skandalima nerviraju protivnike. To dovodi do preporoda tima, počinju da pobeđuju, pridružuje im se publika ali polako počinju da osećaju da su se udaljili od same suštine sporta ali i da im se ne isplati da joj se vraćaju.
BAD NEWS BEARS je priča o kompeticiji i ljudima koji u njoj učestvuju na jednom apsurno malom nivou, među netalentovanom decom. SLAP SHOT je smešten među odrasle koji su ceo svoj životni vek posvetili sportu u kome nisu puno toga postigli i bave se poslom u kome neki ljudi zarađuju milione a oni pak jedva krpe kraj sa krajem, putuju razdrndanim autobusom i spavaju po ćumezima. Oba filma pokazuju kako se do pobede dolazi zapravo odustajanjem od pravila sporta, s tim što se BAD NEWS BEARS bavi samom prirodom sporta nasuprot kompeticije a SLAP SHOT se bavi odnosom sporta i gledališta.
Ritchiejev film ima mahom decu u glavnim ulogama tako da je humor više nestašan nego prljav. Hill i Dowd sa druge strane pored samog terena prikazuju i sliku van terena, pesimistično rasulo američkog društva poznih sedamdesetih, dotiču se bračnih odnosa, seksualne politike, ekonomske krize i naravno moralnog sunovrata.
Hill izvanredno balansira između komedije, često gross outa i nasilja, sa ozbiljnim tonovima, odlično ih prepliće, o čemu možda najbolje svedoči sam kraj filma koji je maestralan.
Hill je u ovoj formi imao konkurenciju i nije bio jedini koji se bavio ovom vrstom društvene kritike u spoju sa raspojasanom komedijom ali je u tome bio možda i najboli.
* * * 1/2 / * * * *
SLAP SHOT je takođe izuzetan film, pošto se ne oslanja na klasične holivudske žanrove vesterna i krimića i ne preispituje ih kao što su radili SUNDANCE i STING onda nije uspeo da se nametne kao istorijski bitan naslov. S druge strane, u vreme kada se ovaj film pojavio slične priče o kompeticiji unutar američkog društva i uopšte o tamošnjoj kulturi takmičenja, između ostalog i u sportu radio je Michael Ritchie, na čiji opus SLAP SHOT svakako može da se referiše.
Naime, Ritchie je snimio BAD NEWS BEARS po scenariju čuvenog Billa Lancastera od timu netalentovane dece koja počinju da pobeđuju u bejzbolu igrajući prljavo. Hill je snimao po scenariju takođe čuvene Nancy Dowd (koja se često potpisivala muškim imenom i SLAP SHOT je iznenađujuće muževan scenario) je priča o nižerazrednom hokejaškom timu koji shvata da će propasti ukoliko ne počne da pobeđuje i prvilači pažnju. Oni odlučuju da postanu goonovi, i tučom i skandalima nerviraju protivnike. To dovodi do preporoda tima, počinju da pobeđuju, pridružuje im se publika ali polako počinju da osećaju da su se udaljili od same suštine sporta ali i da im se ne isplati da joj se vraćaju.
BAD NEWS BEARS je priča o kompeticiji i ljudima koji u njoj učestvuju na jednom apsurno malom nivou, među netalentovanom decom. SLAP SHOT je smešten među odrasle koji su ceo svoj životni vek posvetili sportu u kome nisu puno toga postigli i bave se poslom u kome neki ljudi zarađuju milione a oni pak jedva krpe kraj sa krajem, putuju razdrndanim autobusom i spavaju po ćumezima. Oba filma pokazuju kako se do pobede dolazi zapravo odustajanjem od pravila sporta, s tim što se BAD NEWS BEARS bavi samom prirodom sporta nasuprot kompeticije a SLAP SHOT se bavi odnosom sporta i gledališta.
Ritchiejev film ima mahom decu u glavnim ulogama tako da je humor više nestašan nego prljav. Hill i Dowd sa druge strane pored samog terena prikazuju i sliku van terena, pesimistično rasulo američkog društva poznih sedamdesetih, dotiču se bračnih odnosa, seksualne politike, ekonomske krize i naravno moralnog sunovrata.
Hill izvanredno balansira između komedije, često gross outa i nasilja, sa ozbiljnim tonovima, odlično ih prepliće, o čemu možda najbolje svedoči sam kraj filma koji je maestralan.
Hill je u ovoj formi imao konkurenciju i nije bio jedini koji se bavio ovom vrstom društvene kritike u spoju sa raspojasanom komedijom ali je u tome bio možda i najboli.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment