Dokumentarista Oto Deneš snimio je 1961. film STEPENICE HRABROSTI po istinitoj priči o splitskim ilegalcima koji su na 1. maj 1942. raširili svoju zastavu sa zvonika u sred okupiranog grada.
Film je nadomak da bude jako zanimljiv, rekao bih čak i ekscentričan i vrsno realizovan. Direktor fotografije bio je Nenad Jovičić, "intelektualac među snimateljima", i ponudio je film izuzetno snažne vizuelnosti, sa izvanredno snimljenim prostranim splitskim lokacijama, maksimalno iskorišćenim lokalnim arhitektonskim obeležjima, bez mnogo reči ili sa dijalozima koji nisu presudni za razvoj priče. To svemu daje specifičan utisak prikaza "radnog procesa" i po tom odsustvu klaične dramaturgije se ovaj film izdvaja od tipičnih partizanskih filmova. Praćen Jovičićevog fotografijem, STEPENICE HRABROSTI odaju utisak da se zaista izdvajaju.
Ipak, kada se film u prelomnom trenutku razreši kroz prilično banalan obračun i dijalošku scenu, jasno je da Deneš verovatno ili ni sam nije shvatao kakav je postupak primenjivao ili u tome nije istrajao do kraja.
Film ne insistira na spektaklu, i u tom pogledu liči na verodostojan prikaz istinitih događaja, ali taj utisak takođe remeti klišetiziranim razrešenjem. Na špici su kao konsultanti pomenuti učesnici prave akcije, nadam se da da su barem oni zadovoljni time što je snimljeno.
Glumačku ekipu čine Aleksandar Gavrić, Dušica Žegarac i Zoran Milosavljević, a u jednoj uloga se tada pojavljuje glumac i reditelj Tori Janković koji je bio specijalizovan za pesimistične partizanske filmove i spada u red paradigmatičnih ali slabije talentovanih autora u tom podžanru.
* * 1/2 / * * * *
Film je nadomak da bude jako zanimljiv, rekao bih čak i ekscentričan i vrsno realizovan. Direktor fotografije bio je Nenad Jovičić, "intelektualac među snimateljima", i ponudio je film izuzetno snažne vizuelnosti, sa izvanredno snimljenim prostranim splitskim lokacijama, maksimalno iskorišćenim lokalnim arhitektonskim obeležjima, bez mnogo reči ili sa dijalozima koji nisu presudni za razvoj priče. To svemu daje specifičan utisak prikaza "radnog procesa" i po tom odsustvu klaične dramaturgije se ovaj film izdvaja od tipičnih partizanskih filmova. Praćen Jovičićevog fotografijem, STEPENICE HRABROSTI odaju utisak da se zaista izdvajaju.
Ipak, kada se film u prelomnom trenutku razreši kroz prilično banalan obračun i dijalošku scenu, jasno je da Deneš verovatno ili ni sam nije shvatao kakav je postupak primenjivao ili u tome nije istrajao do kraja.
Film ne insistira na spektaklu, i u tom pogledu liči na verodostojan prikaz istinitih događaja, ali taj utisak takođe remeti klišetiziranim razrešenjem. Na špici su kao konsultanti pomenuti učesnici prave akcije, nadam se da da su barem oni zadovoljni time što je snimljeno.
Glumačku ekipu čine Aleksandar Gavrić, Dušica Žegarac i Zoran Milosavljević, a u jednoj uloga se tada pojavljuje glumac i reditelj Tori Janković koji je bio specijalizovan za pesimistične partizanske filmove i spada u red paradigmatičnih ali slabije talentovanih autora u tom podžanru.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment