Reprizirao sam MAD MAX BEYOND THUNDERDOME George Millera i George Ogilvieja. Ovaj deo mi je najmanje drag i najmanje puta sam ga gledao. Kao i svaki od filmova razlikovao se po rediteljskom pristupu i tematskim preokupacijama. Prvi je govorio o raspadu društva. Drugi je govorio o dostizanju civilizacijske nulte tačke posle apokalipse. Treći deo govori o društvu koji su manje-više napravili negativci iz drugog delu i koloniji izgubljene dece.
Treći deo nema onaj intenzitet napetog akcijaša kao drugi film i nalazi se negde na pola puta između Spielberga i Kusturice. U njemu Miller sasvim neprikriveno pokušava da se adaptira titula australijskog Spielberga, uostalom Spielberg mu je i ponudio ulaz u Holivud, ali svemu tome prilazi i sa jednom arty dimenzijom, dosta bizarnog humora, grotesknih rešenja, sklonosti slepstiku i u tom pogledu se odmiče od kanona koji je sam upostavio u Ozploitationu ali i od onog humora koji je ovaj praktikovao u INDIANA JONESu. U tom pogledu, Miller se opušta u trećem delu i nudi neka arty rešenja, očigledno zainteresovan da prikaže sledeći korak u dezintegraciji društva čak i u odnosu na drugi deo.
Uprkos raznim idiosinkrazijama vezanim za epohu, i postapokalipsi iz vizure osamdesetih, Millerov univertum ostaje autohton i ne čudi što je njegova vizija u nekim filmovima čak i direktno nastavljena, recimo Peoplesov SALUTE OF THE JUGGER je mogao da bude nezvanični nastavak MAD MAXa, a postoji čak i niz savremenih filmova sa ovakvim senzibilitetom. Otud, Millerov svet ostaje koherentan u sva tri filma, naročito u druga dva, ali opet rediteljski pristup se u svakom od njih razlikuje.
Međutim, jedna velika sličnost između prviog i trećeg dela je to što u njemu Mel Gibson nije onoliko zastupljen kao u drugom. I naravno, u trećem delu samo je u finalu Mel Gibson za volanom, a zapravo do trećeg čina, motorna vozila ni ne igraju značajnu ulogu.
Otud se za THUNDERDOME može reći da je mekši, veseliji, ali i manje formalno disciplinovan za razliku od zaokruženosti svedenog i ubitačnog ROAD WARRIORa.
* * * / * * * *
Treći deo nema onaj intenzitet napetog akcijaša kao drugi film i nalazi se negde na pola puta između Spielberga i Kusturice. U njemu Miller sasvim neprikriveno pokušava da se adaptira titula australijskog Spielberga, uostalom Spielberg mu je i ponudio ulaz u Holivud, ali svemu tome prilazi i sa jednom arty dimenzijom, dosta bizarnog humora, grotesknih rešenja, sklonosti slepstiku i u tom pogledu se odmiče od kanona koji je sam upostavio u Ozploitationu ali i od onog humora koji je ovaj praktikovao u INDIANA JONESu. U tom pogledu, Miller se opušta u trećem delu i nudi neka arty rešenja, očigledno zainteresovan da prikaže sledeći korak u dezintegraciji društva čak i u odnosu na drugi deo.
Uprkos raznim idiosinkrazijama vezanim za epohu, i postapokalipsi iz vizure osamdesetih, Millerov univertum ostaje autohton i ne čudi što je njegova vizija u nekim filmovima čak i direktno nastavljena, recimo Peoplesov SALUTE OF THE JUGGER je mogao da bude nezvanični nastavak MAD MAXa, a postoji čak i niz savremenih filmova sa ovakvim senzibilitetom. Otud, Millerov svet ostaje koherentan u sva tri filma, naročito u druga dva, ali opet rediteljski pristup se u svakom od njih razlikuje.
Međutim, jedna velika sličnost između prviog i trećeg dela je to što u njemu Mel Gibson nije onoliko zastupljen kao u drugom. I naravno, u trećem delu samo je u finalu Mel Gibson za volanom, a zapravo do trećeg čina, motorna vozila ni ne igraju značajnu ulogu.
Otud se za THUNDERDOME može reći da je mekši, veseliji, ali i manje formalno disciplinovan za razliku od zaokruženosti svedenog i ubitačnog ROAD WARRIORa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment