Pogledao sam GI JOE: RETALIATION Jona Chua, reditelja koji se do sada bavio plesnim filmovima ali se pokazao i u 3D formatu što je verovatno bilo presudno da dobije posao na ovoj "koreografisanoj" akciji za mlade gde je verovatno trebalo da prenese svoju kompetenciju iz serijala STEP UP. Nažalost, rezultat je prilično slab, i to ne samo u domenu onoga gde je Chz trebalo da se snađe a to je koreografija i ritam brojnih akcionih sekvenci, već i na nivou mašte u najširem smislu te reči. Za razliku od Sommersovog filma u kome su Hasbrove igračke dobile taman onakav tretman kakav zaslužuju, Chu je pogrešio u bazičnom ključu stilizacije tako da su onda preostale samo "slabe tačke" ove ionako vrlo riskantne premise za svakoga ko želi da snimi smislen film.
Jedan od osnovnih problema svih autora koji se bave preradanma materijala koji potiče oz drugih narativnih ili pseudo-narativnih formi kao što su stripovi, kompjuterske igre i kolekcije igračaka jeste rekonstrukcija "društvene realnosti" koju zarobljavaju ti artefakti, prizori, zapleti...
Sommers je to pravilno razumeo i napravio je film prepun infantilne maštovitosti, u kome se sukobljavaju dve grupacije high-tech ratnika u uverljivo koncipiranoj stilizaciji. Chuov film je, koliko god to moronski zvučalo, utemeljen u ne previše glamuroznoj realnosti u kojoj se Gi Joe junaci kao futuriostička vojska u nekoliko navrata čak obračunavaju sa slabo naoružanom i neuvežbanom nejači (Severnokorejanci, Pakistanci) što dovodi do prilično apsurdnog utiska.
Kada krene obračun sa organozacijom Cobra, Chu je već uspostavio svet u kome GI Joes deluju antipatično a Cobre krajje apsurdno.
Akcija je mlaka i mahom nemaštovita. Bruce Willis ne uspeva da oživi dešavanja jer se pojavljuje u apatičnom proširenom kameu, Adrienne Palicki je sada već odlutala jako daleko od serije FRIDAY NIGHT LIGHTS i od teksaškog sweethearta iz te serije pretvorila se u ofucanu plastičnu lepoticu koja asocira na stari vic o vanbračnoj vezi Barbieke i GI Joea.
Najveći zločin je ipak počinjen prema Rocku koji je zaista i dalje jedan od najfilmičnijih akcionih heroja, njegovo telo je samo po sebi kinematografija, ali u ovom filmu on nema šta da pruži jer se ni Chu njjime ne bavi dovoljno.
RETALIATION je potpuno promašen nastavak jednog jako simpatičnog filma koji je na kratko dao legitimitet filmovima baziranim na igrama.
Jedan od osnovnih problema svih autora koji se bave preradanma materijala koji potiče oz drugih narativnih ili pseudo-narativnih formi kao što su stripovi, kompjuterske igre i kolekcije igračaka jeste rekonstrukcija "društvene realnosti" koju zarobljavaju ti artefakti, prizori, zapleti...
Sommers je to pravilno razumeo i napravio je film prepun infantilne maštovitosti, u kome se sukobljavaju dve grupacije high-tech ratnika u uverljivo koncipiranoj stilizaciji. Chuov film je, koliko god to moronski zvučalo, utemeljen u ne previše glamuroznoj realnosti u kojoj se Gi Joe junaci kao futuriostička vojska u nekoliko navrata čak obračunavaju sa slabo naoružanom i neuvežbanom nejači (Severnokorejanci, Pakistanci) što dovodi do prilično apsurdnog utiska.
Kada krene obračun sa organozacijom Cobra, Chu je već uspostavio svet u kome GI Joes deluju antipatično a Cobre krajje apsurdno.
Akcija je mlaka i mahom nemaštovita. Bruce Willis ne uspeva da oživi dešavanja jer se pojavljuje u apatičnom proširenom kameu, Adrienne Palicki je sada već odlutala jako daleko od serije FRIDAY NIGHT LIGHTS i od teksaškog sweethearta iz te serije pretvorila se u ofucanu plastičnu lepoticu koja asocira na stari vic o vanbračnoj vezi Barbieke i GI Joea.
Najveći zločin je ipak počinjen prema Rocku koji je zaista i dalje jedan od najfilmičnijih akcionih heroja, njegovo telo je samo po sebi kinematografija, ali u ovom filmu on nema šta da pruži jer se ni Chu njjime ne bavi dovoljno.
RETALIATION je potpuno promašen nastavak jednog jako simpatičnog filma koji je na kratko dao legitimitet filmovima baziranim na igrama.
No comments:
Post a Comment