Pogledao sam THE KICK Prachye Pinkaewa. Moram priznati da se Prachya sada nalazi u situaciji koju sam priželjkivao a to je koprodukcija sa kinematografijama koje su u pripovedačkom smislu razbvijenije i mogu da povoljnije utiču na scene koje se pojavljuju između borbi po kojima je Pinkaew prepoznatljiv. Posle dosta slabog WHITE ELEPHANTa sa Amerikancima, Pinkaew sada radi sa Korejancima i to je ohrabrujuća saradnja. Nažalost, uprkos tome što je u saradnji sa njima sada uspeo da napravi film sa koliko-toliko smislenom pričom i likovima, i da dramske scene ne deluju potpuno diletantski, THE KICK se u pogledu likova i njihovih odnosa ne izdvaja iz donjeg doma populističkih filmova iz Južne Koreje ili Hong Konga.
Međutim, Pinkaew ponovo sarađuje sa Panna Rittikraijem i film u finalu donosi jedan izvanredan set-piece, veliku borilačku scenu se nekoliko upečatljivih deonica. U tom pogledu, THE KICK nadoknađuje ono što je nedostajalo u WHITE ELEPHANTu. Kad je reč o korejskom tržištu, čini mi se da Pinkaew nije napravio veliki proboj, i da će svoje sledeće propjekte ponovo raditi u tajlandskim okvirima i ponavljati stare greške.
* * / * * * *
Međutim, Pinkaew ponovo sarađuje sa Panna Rittikraijem i film u finalu donosi jedan izvanredan set-piece, veliku borilačku scenu se nekoliko upečatljivih deonica. U tom pogledu, THE KICK nadoknađuje ono što je nedostajalo u WHITE ELEPHANTu. Kad je reč o korejskom tržištu, čini mi se da Pinkaew nije napravio veliki proboj, i da će svoje sledeće propjekte ponovo raditi u tajlandskim okvirima i ponavljati stare greške.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment