Pogledao sam PAGE EIGHT David Harea, koji je ovih dana koliko vidim dobio nagradu Pen Centra. Hare je snimio iznenađujuće ozbiljan televizijski film u rediteljskom smislu i sve do samog finiša, PAGE EIGHT stoji kao odlično zagrevanje za TINKER TAILOR SOLDIER SPY. Čak je u izvesnom smislu Nighyjev junak parafraza Smileya kao što je uostalom Gambonov parafraza le Carreovog Controla. Nažalost, na kraju, film biva zaključen krajem koji u priličnoj meri pokaže da je pored le Carrrea očigledan uticaj na Hareov film imao i Curtisov GIRL IN THE CAFE u kome je Nighy dosta histeričnije igrao državnog službenika koji je usavršio preteran stiffupperlippery.
Po le Carreovom modelu, ovde su junaci obaveštajci anti-bondovskog tipa, vezani za kancelarije sa neraščišćenim i ciničnim međusobnim odnosima, suprugama koje su u nekom trenutku života podelili, idealima koji se više krune nego što se obnavljaju i sumnjama u sve što ih okružuje.
Otud i ne čudi da kada mu umre šef i ostavi iza sebe dosije koji bi vrlo lako mogao srušiti Vladu, Nighy počinje da sumnja kako je GIRL IN THE CAFE scenario zapravo nemoguć i kako je idealna žena koja živi u stanu preko puta njegovog zapravo savršeno oblikovani obaveštajac sa lažnim identitom a ne osoba koja bi mogla da probudi njegova osećanja.
Hare, kako rekoh sve do prilično sentimentalnog i neubedljivog finala, odlično vodi priču sa britkim dijalozima, vrlo vibrantnom vizuelnošću kojom se bavio direktor fotografije Martin Ruhe i All-Star glumačkom ekipom u kojoj su pored Bill Nighyja i Michael Gambona još i Rachael Weisz, Ralph Fiennes i Marthe Keller.
Uprkos tom neubedljivom kraju, PAGE EIGHT je vrhunska televizija i pravo zadovoljstvo za gledanje na kakvo nas je navikao BBC u svojim najboljim fazama.
Po le Carreovom modelu, ovde su junaci obaveštajci anti-bondovskog tipa, vezani za kancelarije sa neraščišćenim i ciničnim međusobnim odnosima, suprugama koje su u nekom trenutku života podelili, idealima koji se više krune nego što se obnavljaju i sumnjama u sve što ih okružuje.
Otud i ne čudi da kada mu umre šef i ostavi iza sebe dosije koji bi vrlo lako mogao srušiti Vladu, Nighy počinje da sumnja kako je GIRL IN THE CAFE scenario zapravo nemoguć i kako je idealna žena koja živi u stanu preko puta njegovog zapravo savršeno oblikovani obaveštajac sa lažnim identitom a ne osoba koja bi mogla da probudi njegova osećanja.
Hare, kako rekoh sve do prilično sentimentalnog i neubedljivog finala, odlično vodi priču sa britkim dijalozima, vrlo vibrantnom vizuelnošću kojom se bavio direktor fotografije Martin Ruhe i All-Star glumačkom ekipom u kojoj su pored Bill Nighyja i Michael Gambona još i Rachael Weisz, Ralph Fiennes i Marthe Keller.
Uprkos tom neubedljivom kraju, PAGE EIGHT je vrhunska televizija i pravo zadovoljstvo za gledanje na kakvo nas je navikao BBC u svojim najboljim fazama.
No comments:
Post a Comment