Pogledao sam NEVER BACK DOWN 2: THE BEATDOWN rediteljski debi Michael Jai Whitea koji bi brlo lako mogao steći status koji danas ima UNDISPUTED 2 u odnosu na Hillov bioskopski prethodnik. Meni je lično film Jeffa Wadlowa bio vrlo simpatičan, sa odličnom podelom koju je predvodio Djimon Hounssou. Međutim, taj film nije imao veliki street cred. Dvojka pak vrca od street creda, street cred se preliva iz filma.
Michael Jai White režira sve dosta ozbiljno i stavlja veliki akcenat na likove i priču, čak u toj meri da tuča zauzima manji procenat trajanja od prosečnog filma ove vrste. Međutim, razvoj karaktera, koliko god rudimentaran i u suštini klišetiziran, zapravo nije loš i sporadično je scenaristički i glumački svež. Otud recimo, ovaj film donosi nekoliko mladih glumaca koji bi imali svoje mesto i u theatrical filmovima, recimo Evan Peters koji je igrao i u prvom delu svakako da ima takav potencijal a to važi i za druge.
Jai White ovde ne insistira na sebi kao glumcu. Ima jednu odličnu scenu kada vezanih ruku prebije grupu policajaca-rasista ali ovde je pre svega fokus na njegovoj mentorskoj ulozi u odnosu na momke. Ipak, White nema problema da uspostavi street cred kroz par suptilnih manifestacija svoje fizičke superiornosti. U tom smislu, ovaj film je pre svega Whiteov rediteljski debi pa tek onda vehicle i mora da dobije pohvalu što nije snimio lični vehicle kao što bi većina akcionih starova, od Bruce Leeja pa do danas uradila. Ovde White ne insistira na sebi kao glumcu i akcenat je stvarno stavljen na druge likove.
Inače, zanimljivo je da je nastavak pisao Chris Hauty koji je radio i prvi deo. Retko se dešava da DTV nastavak piše autor theatrical filma. Prvi deo je bio scenaristički razrađeniji i očigledno je da Hauty nije naročito razvijao ovaj nastavak. Veze sa prvim delom su dosta tanke a i sam predznak internog takmičenja je promenjen. Ovde je Beatdown prikazan kao ilegalna ali u suštini okej stvar, naročito ako se koristi za ispravan cilj, kao što je recimo OSVETA.
Larnell Stovall je radio tuče i on je pravi naslednik JJ Perryja. Kao i u UNIDSPUTED 3 tako i ovde Larnell donosi vrlo kvalitetnu i energičnu tuču. S tim što za razliku od JJa i Isaac Florentinea, kod Larnella nema previše wireworka, ključ je u brutalnosti, sa akcentom na snažne udarce i rvačke zahvate. MMA zaista nudi dosta mogućnosti upravo zbog mešavine tehnika i Stovall ih maksimalno koristi.
White je snimio iznenađujuće dobar rediteljski debi u kome se vidi ne samo da je dobar borac već i dobar glumac pošto je na oba polja izvukao zaista mnogo od ekipe. NEVER BACK DOWN 2 ne može da crossoveruje van DTV miljea ali je u onome što treba da bude odličan.
* * * / * * * *
Michael Jai White režira sve dosta ozbiljno i stavlja veliki akcenat na likove i priču, čak u toj meri da tuča zauzima manji procenat trajanja od prosečnog filma ove vrste. Međutim, razvoj karaktera, koliko god rudimentaran i u suštini klišetiziran, zapravo nije loš i sporadično je scenaristički i glumački svež. Otud recimo, ovaj film donosi nekoliko mladih glumaca koji bi imali svoje mesto i u theatrical filmovima, recimo Evan Peters koji je igrao i u prvom delu svakako da ima takav potencijal a to važi i za druge.
Jai White ovde ne insistira na sebi kao glumcu. Ima jednu odličnu scenu kada vezanih ruku prebije grupu policajaca-rasista ali ovde je pre svega fokus na njegovoj mentorskoj ulozi u odnosu na momke. Ipak, White nema problema da uspostavi street cred kroz par suptilnih manifestacija svoje fizičke superiornosti. U tom smislu, ovaj film je pre svega Whiteov rediteljski debi pa tek onda vehicle i mora da dobije pohvalu što nije snimio lični vehicle kao što bi većina akcionih starova, od Bruce Leeja pa do danas uradila. Ovde White ne insistira na sebi kao glumcu i akcenat je stvarno stavljen na druge likove.
Inače, zanimljivo je da je nastavak pisao Chris Hauty koji je radio i prvi deo. Retko se dešava da DTV nastavak piše autor theatrical filma. Prvi deo je bio scenaristički razrađeniji i očigledno je da Hauty nije naročito razvijao ovaj nastavak. Veze sa prvim delom su dosta tanke a i sam predznak internog takmičenja je promenjen. Ovde je Beatdown prikazan kao ilegalna ali u suštini okej stvar, naročito ako se koristi za ispravan cilj, kao što je recimo OSVETA.
Larnell Stovall je radio tuče i on je pravi naslednik JJ Perryja. Kao i u UNIDSPUTED 3 tako i ovde Larnell donosi vrlo kvalitetnu i energičnu tuču. S tim što za razliku od JJa i Isaac Florentinea, kod Larnella nema previše wireworka, ključ je u brutalnosti, sa akcentom na snažne udarce i rvačke zahvate. MMA zaista nudi dosta mogućnosti upravo zbog mešavine tehnika i Stovall ih maksimalno koristi.
White je snimio iznenađujuće dobar rediteljski debi u kome se vidi ne samo da je dobar borac već i dobar glumac pošto je na oba polja izvukao zaista mnogo od ekipe. NEVER BACK DOWN 2 ne može da crossoveruje van DTV miljea ali je u onome što treba da bude odličan.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment