BLITZ

Pogledao sam BLITZ Elliota Lestera, novu ekranizaciju vrlo popularnog pisca krimića Kena Bruena, jednog od Ellroyevih favorita iz poslednjih sezona koji je u potpuno drugačijem kontekstu ekranizovan u filmu LONDON BOULEVARD Williama Monahana. BLITZ je, iako je sam Bruen među producentima, znatno manje ambiciozna produkcija, reč je o exploitationu, B-filmu koji ima B-aspkte na pogrešnim mestima. Pre svega, ovo je materijal u kome Jason Statham kao glumac koji je profilisan kao isključiva akciona zvezda nema puno prostora da se nametne. Pošto nema puno akcije, Stathamu ostaje da se grubo i zabrinuto ponaša, povremeno nekoga muči i to je manje-više to. Adrian Gillen praktično ponavlja svoju ulogu iz 12 ROUNDS kao psihopata kome se policija zamerila pa ih on ubija dočim je Paddy Considine ispušten u ispuštenom liku gay inspektora koji se udružuje sa, prirodno homofobnim Stathamom. Međutim, Stathamova grubost bez pokrića, i nereagovanje na flert jedne koleginice, ponajviše deluju gay pa bi se moglo reći da Statham razvija svoju toleranciju da bi zaveo Considinea, mnogo pre nego zbog toga što je shvatio da ga poštuje.

U svakom slučaju, BLITZ nije dosadan, i Lester je manje-više na rediteljskom nivou prosečne britanske televizije, međutim, scenario Nathana Parkera je all over the place i reklo bi se da uopšte nije uspeo da savlada roman, naročito kada nije uspeo da bolje integriše zaplet sa koleginicom koja se radeći undercover navukla na drogu a igra je Zawe Ashton koju znamo iz MISFITSa i CASE HISTORIESa.

Lesterov postupak u spoju sa dosta nepreciznim Parkerovim pristupom priči čini da BLITZ ponajviše podseti na osrednju britansku televiziju što ga opt čini nešto boljim od tipične britanske B-produkcije čiji je rodonačelnik Nick Love.

* 1/2 / * * * *