Filmovi i serije o ekipama hitne pomoći su brojni. I neki od njih poput prošlogodišnjeg/ pretprošlogodišnjeg APSHALT CITY/ BLACK FLIES su genijalni, ali konkurencija je velika.
No, čak i da televiziju ne uzimamo u obzir, a na njoj je posao paramedica zaista dobio brojne interpretacije, CODE 3 Christophera Leonea se nalazi negde pri sredini te ponude.
Rainn Wilson i Lil Rel Howery su producirali ovaj film, i uprkos njima dvojici u podeli, i dozi crnog humora, ovaj film nije komedija. Kad god nudi duhovitost proisteklu iz situacije funkcioniše solidno, kad pokušava da izgradi geg baš i ne, iako su njih dvojica tu i trebalo da im je to specijalnost.
Rob Riggle kao sujetni hirurg koji šefuje hitnim prijemom takođe nije baš sjajna solucija, naročito jer je on jednodimenzionalan glumac i igra jednodimenzionalan lik.
I tako na sitno CODE 3 se kruni kao film uprkos tome što je bio na granici da bude u potpunosti dobar, samo da je malo pažljivije izveden.
Nisu mi smetala probijanja četvrtog zida i obraćanja Rainna Wilsona kameri, i to je čak dosta uspelo u izvedbi. Problem je međutim što sama dopuna onome što smo videli zapravo nije bila supstancijalna i nije dodavala filmu ni na jednom nivou, naprotiv, nije ga učinila bitno duhovitijim, slojevitijim, pa ni stilski bogatijim na kraju krajeva.
Na kraju, Leone je bio ubeđen da je jako stylish po načinu na koji je napravio film ali zapravo stil je ono što ga je izdalo i što je rezultiralo time da film nije onoliko dobar koliko pretenduje da bude.
CODE 3 ipak, i zbog teme i zbog miljea, i zbog toga što je jako teško snimiti loš film o radu hitne pomoći u Los Anđelesu, ima svoje mesto i teško mi je da zamislim okolnosti u kojima ovaj film neće lepo zaživeti na malom ekranu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment