Reprizirao sam THE PRESTIGE Christophera Nolana, ekranizaciju romana Christophera Priesta. Ovaj film je jedan od primera onoga čime se Nolan nametnuo u savremenom Holivudu. U ovom filmu on naime možda i najdirektnije pokazuje svoju formulu blokbastera koji ostavlja utisak kod gledalaca da su pametniji nego što jesu i da su gledali nešto pametnije nego što zapravo jeste. U tom pogledu, Nolan ima neke nesporne uspehe poput INCEPTIONa ili THE PRESTIGE za koje se ne može reći da su slabi filmovi, samo nisu baš ono kako se predstavljaju.
Naime, Nolan je uspeo da priču o suštini, intelektu, istini i lažima plasira u sam dijalog i smesti unutar interesovanja svojih likova, ali su oni sami zapravo ostali tipski, sa vrlo jednostavnim motivacijama i vrlo dvodimenzionalnim odnosima. Međutim, Nolanov trik funkcioniše, spoj glumaca - teškaša, epohe, obilja preokreta, ostavlja utisak kako je THE PRESTIGE prava stvar - studija karaktera, sudbine, čovekove mogućnosti spoznaje i sl.
U periodu degradacije američkog filma, Nolanov pristup je uspeo da se nametne kao sam intelektualni vrh holivudske ponude, umesto da bude neka vrsta standarda. I tu je zapravo Nolan i postao precenjen. Doduše, ono što je kod Nolana najspornije jeste upravo egzekucija scenarija, njegovi problemi su najpre rediteljski i u THE PRESTIGE su manje vidljivi nego u Batmanima.
Naime, u THE PRESTIGE Nolanova statičnost ima svoju funkciju, i uprkos tome što dosta koristi pokrete kamere, na planu mizanscena ostaje prilično statičan što ovoj epohi u principu ne smeta. Ipak, relativno dobro postavljene likove u scenariju ne uspeva da pokrene u onom domenu koji je njegova tipična neuralgična tačka, a to su muško-ženski odnosi. Iako THE PRESTIGE nema iste dimenzije tog problema kao INCEPTION spada u red Nolanovih filmova u kojima se puno vremena posvećuje romansi ali ona ne uspeva da ostavi značajniji utisak na gledaoce, izuzev kao pokretač radnje.
Ambivalencija prema tome ko je heroj filma, meni lično nije bila ubedljiva jer imam vrlo loš animus prema Christianu Baleu. Ipak, mislim da je taj aspekt Nolan dobro postavio, naročito za one kojima je Bale prihvatljiv kao filmski heroj.
No, ako ostavimo po strani ko je i šta je Nolan, a po meni je on bolji scenarista nego reditelj, THE PRESTIGE je zapravo odlična mejnstrim zabava čiji neki atributi nažalost pokazuju da su pojedine autorove ambicije prevazilazile kapacitete filma. Recimo, film je nešto duži nego što bi trebalo da bude što je jasan znak da su ambicije bile veće od pitkog repertoarskog filma. Sigurno je da bi THE PRESTIGE bio još bolji da je bio malo reduciran, kako u pogledu trajanja tako i u vezi sa pojedinim detaljima.
Ipak, kada se sve uzme u obzir, THE PRESTIGE spada u retke uspele filmove o mađioničarima koji fino balansira između mistifikacije i demistifikacije njihovih aktivnosti.
* * * / * * * *
Naime, Nolan je uspeo da priču o suštini, intelektu, istini i lažima plasira u sam dijalog i smesti unutar interesovanja svojih likova, ali su oni sami zapravo ostali tipski, sa vrlo jednostavnim motivacijama i vrlo dvodimenzionalnim odnosima. Međutim, Nolanov trik funkcioniše, spoj glumaca - teškaša, epohe, obilja preokreta, ostavlja utisak kako je THE PRESTIGE prava stvar - studija karaktera, sudbine, čovekove mogućnosti spoznaje i sl.
U periodu degradacije američkog filma, Nolanov pristup je uspeo da se nametne kao sam intelektualni vrh holivudske ponude, umesto da bude neka vrsta standarda. I tu je zapravo Nolan i postao precenjen. Doduše, ono što je kod Nolana najspornije jeste upravo egzekucija scenarija, njegovi problemi su najpre rediteljski i u THE PRESTIGE su manje vidljivi nego u Batmanima.
Naime, u THE PRESTIGE Nolanova statičnost ima svoju funkciju, i uprkos tome što dosta koristi pokrete kamere, na planu mizanscena ostaje prilično statičan što ovoj epohi u principu ne smeta. Ipak, relativno dobro postavljene likove u scenariju ne uspeva da pokrene u onom domenu koji je njegova tipična neuralgična tačka, a to su muško-ženski odnosi. Iako THE PRESTIGE nema iste dimenzije tog problema kao INCEPTION spada u red Nolanovih filmova u kojima se puno vremena posvećuje romansi ali ona ne uspeva da ostavi značajniji utisak na gledaoce, izuzev kao pokretač radnje.
Ambivalencija prema tome ko je heroj filma, meni lično nije bila ubedljiva jer imam vrlo loš animus prema Christianu Baleu. Ipak, mislim da je taj aspekt Nolan dobro postavio, naročito za one kojima je Bale prihvatljiv kao filmski heroj.
No, ako ostavimo po strani ko je i šta je Nolan, a po meni je on bolji scenarista nego reditelj, THE PRESTIGE je zapravo odlična mejnstrim zabava čiji neki atributi nažalost pokazuju da su pojedine autorove ambicije prevazilazile kapacitete filma. Recimo, film je nešto duži nego što bi trebalo da bude što je jasan znak da su ambicije bile veće od pitkog repertoarskog filma. Sigurno je da bi THE PRESTIGE bio još bolji da je bio malo reduciran, kako u pogledu trajanja tako i u vezi sa pojedinim detaljima.
Ipak, kada se sve uzme u obzir, THE PRESTIGE spada u retke uspele filmove o mađioničarima koji fino balansira između mistifikacije i demistifikacije njihovih aktivnosti.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment