Friday, March 7, 2014

PONTYPOOL

Pogledao sam PONTYPOOL Bruce McDonalda, ekranizaciju romana Tony Burgessa, svojevrsni TALK RADIO unutar zombi podžanra. Neko je konstatovao da bi se PONTYPOOL mogao opisati kao zombi film nastao po učenjima Noama Chomskog i ta atraktivna definicija nije daleko od istine. McDonald ne izbegava i scene direktne fizičke konfrontacije ali očigledno da je osnovna produkciona premisa za nastanak ovog filma bila vezivanje za jednu dominantnu lokaciju i ovog puta to je radio stanica koja tokom jednog noćnog programa počinje da prati vrlo neobične nerede za koje se ispostavlja da su zapravo svojevrsna zombi invazija s tim što je ovog puta po sredi neobičan virus.

TALK RADIO Olivera Stonea neće biti ugrožen kao do sada najfilmičniji prikaz ove verbalne i lokacijski skučene forme ali McDonald takođe uspeva da ovu dramu smeštenu u radio stanicu udalji od radio drame time što stvara dosta pristojnu atmosferu. Nažalost, čini mi se da je scenografsko rešenje ipak moglo biti kudikamo efektnije, klaustrofobičnije jer radio stanica u ovom filmu deluje više kao scenografija nego prava provincijska medijska kuća.

Stephen McHattie donosi harizmatičnu rolu kao voditelj i ispunjava svoj zadatak na svim nivoima, uključujući i vokalno, za pravim glasom provincijskog radio gurua, dubokim i blago napuklim.

Tony Burgess je adaptirao vlastiti roman i u pogledu scenarija naravno najzanimljiviji je taj Chomsky-momenat u kome se objašnjava šta je priroda zombi-zaraze.

PONTYPOOL je daleko od uspešnog filma, između ostalog i zato što je na ničijoj zemlji između žanra i art-housea (iako je ukupno uzev ovo ipak žanrovski film) ali zaslužuje pažnju, naročito radoznalije žanrovske publike.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment