Pogledao sam uvrnut i jako simpatičan francuski film BAXTER Jerome Boivina, adaptaciju romana Kena Greenhalla za koju je zaslužan danas jedan od najznačajnijih evropskih reditelja, tada još uvek samo scenarista, Jacques Audiard.
BAXTER je priča koja je nastala po onom čuvenom primeru kako ne treba pisati, a to je iz vizure psa. Doduše, u ovoj priči, pas ipak ne postaje jedini junak, nije sve iz vizure psa i pas bi se mogao posmatrati kao jedan od protagonista kome je sticajem okolnosti zadatao da na svoj način komentariše situacije. U tom smislu, film nije formalno konfuzan ili sporan ali čini se da je slobodno mogao biti radikalniji i rekao bih da ga ta formalna konzervativnost u krajnjoj instanci odvaja od statusa remek-dela.
Međutim, Audiard uspeva da unese dosta crnog humora, zanimljivih situacija, aktivnih rešenja za likove u ovu priču, i da spoj gotovo literarne postavke i filma koji u sebi nosi elemente krimića šabrolovskog tipa i bunjuelovske satire zaista proradi na oba nivoa.
BAXTER zaslužuje svaku preporuku.
* * * 1/2 / * * * *
BAXTER je priča koja je nastala po onom čuvenom primeru kako ne treba pisati, a to je iz vizure psa. Doduše, u ovoj priči, pas ipak ne postaje jedini junak, nije sve iz vizure psa i pas bi se mogao posmatrati kao jedan od protagonista kome je sticajem okolnosti zadatao da na svoj način komentariše situacije. U tom smislu, film nije formalno konfuzan ili sporan ali čini se da je slobodno mogao biti radikalniji i rekao bih da ga ta formalna konzervativnost u krajnjoj instanci odvaja od statusa remek-dela.
Međutim, Audiard uspeva da unese dosta crnog humora, zanimljivih situacija, aktivnih rešenja za likove u ovu priču, i da spoj gotovo literarne postavke i filma koji u sebi nosi elemente krimića šabrolovskog tipa i bunjuelovske satire zaista proradi na oba nivoa.
BAXTER zaslužuje svaku preporuku.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment