Pogledao sam WRATH OF THE TITANS Jonathana Libesmana koji se vrlo brzo posle BATTLE OF LA snašao za mesto čoveka od poverenja u Warneru. Ovo je korektan sequel koji je u mnogim apsektima dinamičniji od Letterierovog CLASHa jednim velikim delom zato što nema ekspoziciju, a ima više zanimljivih monstruma sa kojima se Persej i ekipa susreću. Nažalost, u međuvremenu, pojavio se Tarsemov IMMORTALS koji je sličnom sadržaju dao jednu specifičnu arty notu i ispostavio se kao neuporedivo upečatljiviji i snažniji film tako da WRATH dolazi u nepovoljnom trenutku i loše stoji u poređenju sa IMMORTALSom. Ako imamo u vidu da je Henry Cavill iz IMMORTALSa ono što je Sam Worthington bio u vreme CLASHa i da se Worthington nije razvijao očekivanim putem kako se tada mislilo onda WRATH zaista deluje kao prilično B-projekat.
Svi elementi velikog corporate A-filma su tu, Liam Neeson, Ralph Fiennes i Danny Huston ponovo šmiraju uloge bogova, Edgar Ramirez maltene kao u James Bondu dobija ulogu negativca za ovaj nastavak, a Sam Worthington i izgleda kao zvezda koja se odomaćila u ovom miljeu i podseća me pomalo na fudbalske zvezde koje dođu kao najskuplji igrači u istoriji a onda u istom klubu tri godine kasnije izgube glamur i izlaze na teren zapušteni i neobrijani. Otud gledajući Worthingtona sinoć nisam mogao da se otmem utisku koliko me je podsetio na Christina Vierija kad se raspojasao u Interu.
Warner nesumnjivo jeste pružio najbolje uslove za rad ali se Tarsemov relaksirani pristup unutar Relativityja koji se bori za svoje mesto ispostavio kao plodniji.
Sa konkurencijom koja je napredovala, nedostatkom svežine i sveopštim utiskom već viđenog, WRATHu ne vredi mnogo čak ni to što su pojedine akcione scene možda i bolje nego u CLASHu i što film načelno funkcioniše. Naprosto, WRATH ima atmosferu pristojnog sequela koji ponavlja formulu unutar jedne postavke koja ipak ne trpi tu vrstu otaljavanja.
* * 1/2 / * * * *
Svi elementi velikog corporate A-filma su tu, Liam Neeson, Ralph Fiennes i Danny Huston ponovo šmiraju uloge bogova, Edgar Ramirez maltene kao u James Bondu dobija ulogu negativca za ovaj nastavak, a Sam Worthington i izgleda kao zvezda koja se odomaćila u ovom miljeu i podseća me pomalo na fudbalske zvezde koje dođu kao najskuplji igrači u istoriji a onda u istom klubu tri godine kasnije izgube glamur i izlaze na teren zapušteni i neobrijani. Otud gledajući Worthingtona sinoć nisam mogao da se otmem utisku koliko me je podsetio na Christina Vierija kad se raspojasao u Interu.
Warner nesumnjivo jeste pružio najbolje uslove za rad ali se Tarsemov relaksirani pristup unutar Relativityja koji se bori za svoje mesto ispostavio kao plodniji.
Sa konkurencijom koja je napredovala, nedostatkom svežine i sveopštim utiskom već viđenog, WRATHu ne vredi mnogo čak ni to što su pojedine akcione scene možda i bolje nego u CLASHu i što film načelno funkcioniše. Naprosto, WRATH ima atmosferu pristojnog sequela koji ponavlja formulu unutar jedne postavke koja ipak ne trpi tu vrstu otaljavanja.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment