Saturday, January 7, 2012

MUKE PO MATI

Pogledao sam MUKE PO MATI Lordana Zafranovića. Ako sagledavamo Zafranovićev opus iz vizure tradicije jugoslovsnekog filma čiji je on činilac sam po sebi ako imamo u vidu da je i sam aktivan pedesetak godina, onda se njegova ključna dela upravo mogu smestiti u neke od dominantnih tematskih koloseka naše produkcije. Naime, OKUPACIJA U 26 SLIKA, PAD ITALIJE i VEČERNJA ZVONA spadaju u Lordanovu reinterpretaciju narativa o NOBu kao jednom od osnovnih narativa ne samo društva već i kinematografije. U određenom smislu on u ovim filmovima nudi formulu po kojoj bi se film u NOBu eventualno razvijao da nije došlo do raspada zemlje i da nije došlo do temeljnog preispitivanja samog narativa a to je pre svega put ekranizacije umetnički vredne proze, veći akcenat na dileme i istorijsku ambivalentnost cele situacije, sa produbljenim pogledom na psihologiju junaka i analizu situacije, ali bez suštinskog osporavanja narativa već sa priznanjem da je Sunce Revolucije bilo izvor života iako je ponekoga opeklo.

MUKE PO MATI pak spadaju u Lordanovu reinterpretaciju filmova o industrijalizaciji zemlje, naslova poput ZENICE, UZAVRELOG GRADA, POGONA B i sl. u kojoj on opet ne osporava suštinski kvalitet društvenih reformi i emancipacijski osnov industrijalizacije i migracije iz sela u grad ali svemu tome daje jedan novi pogled u kome, kao i inače kod Lordana, erotsko igra ključnu ulogu.

Scenario Mirka Kovača uspeva da svojom literarnošću uhvati hercegovačku teskobu i da kanališe tu mistifikaciju kojom se on i reditelj bave kroz čitav opus. Kao i u "ratnim" filmovima, Kovačeva i Zafranovićeva mistifikacija suštinski jednostavnih priča i poriva najbolje funkcioniše kada je oslonjena na čitljivu postavku a jugoslovenski film o industrijalizaciji je svakako jedna od njih.

Kovačeva literarnost je ovde dopunjena Lordanovom prepoznatljivom vrtoglavom vizuelnošću kroz koju on ne samo da oneobičava u suštini jednostavnu melodramu već je u izvesnom smislu i komplikuje jer raznim dugim deonicama od kojih su mnoge maestralne razbija ritam pripovedanja i uvodi gledaoca u gotovo opipljivu atmosferu. Sama lokacija splitskog brodogradilišta je izuzetno filmična i odluka da se radnja smesti u milje radničkog bokserskog kluba dokazuje da Lordan ima izuzetan filmadžijski nerv.

Izvesni elementi MUKA PO MATI mogu se prepoznati u priči Mirka Kovača o teškašu Tripi Đapiću. Ona je na neki način i dobra prateća literatura za razumevanje ovog filma.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment